Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Деца полицијски доушници

Деца полицијски доушници
Штаб Националног савета за проучавање архива Секуритатее (Фотодокументација Политике)

Од нашег дописника
БУКУРЕШТ, јула – Попут онога што се недавно десило у Бугарској, и у Румунији је покренута акција у циљу раскринкавања агената и доушника некадашње Секуритатее, Чаушескуове тајне политичке полиције, који су остали да делују у разним медијима, утичући тако на "дириговано" стварање јавног мишљења по најразличитијим питањима друштвеног живота, а посебно оног политичког.

Овдашње грађанско удружење "Чивик медија" објавило је подужи списак назван "Чисти гласови", а који садржи преко 300 имена водећих румунских новинара, коментатора, политичких аналитичара, ТВ и радио водитеља. Тај је списак упућен Националном савету за проучавање архива Секуритатее (ЦНСАС), званичном органу задуженом за утврђивање да ли је неко лице у прошлости сарађивало са злогласном репресивном Чаушескуовом политичком полицијом и кршило људска права. Уколико ЦНСАС констатује да је  неко лице "криво", њему би требало да буду, на одређено време, затворени сви путеви учешћа у јавном политичком, друштвеном и државном животу.

"Чисти гласови" су изазвали снажну јавну полемику и пометњу нарочито након што су се појавиле тврдње да се већ сада зна за шесторо утицајних новинара који скривају своју "прљаву" биографију. Наравно, највећа је узбуна настала у редовима самих новинара који су, из конкурентских разлога, почели да избацују отровне стрелице једни на друге. У тој свеопштој "паљби" и гужви почео се износити "аргумент" дела новинарског корпуса преко којег се тврди да пре 16 година, децембра 1989, када је остварена антидиктаторска револуција, многи од њих нису били напунили 18 година, односно да су били малолетни и да као такви нису ни могли да постану агенти и доушници "службе".

Међутим, овој је "теорији" убрзо био задат тежак ударац када је дневник "Гардијанул" објавио аутентичне бомба документе из којих се јасно видело да је злогласна Секуритатеа одвијала чудовишну активност међу ученицима разних школа, које је врбовала као своје тајне агенте и доушнике. Они би потписивали обавезе да ће чувати тајну и добијали би псеудониме.

После овог новинског открића огласио се представник за штампу ЦНСАС-а Казимир Јонеску, који је потврдио да су "заиста постојале целе мреже деце у узрасту од 12 до 19 година, која су била заврбована као доушници". Он је нагласио да је преко њих Секуритатеа настојала да сазна да ли професори, родитељи или рођаци њихових колега причају политичке вицеве на рачун "кондукаторула" и "партије", да ли имају односе са странцима и слушају стране радио станице. Та је Секуритатеина метода била веома распрострањена у читавој земљи. Наводи се пример округа Сибију у којем се по списковима заврбованих агената и доушника Секуритатее 1989. налазило 830 лица, од којих су 170 били малолетни.

Како данас пише тиражни букурештански дневник "Зиуа", "већина наслеђених мрежа ради сада за СРИ и СИЕ", тј. за постреволуционарну Румунску обавештајну службу и Спољну контраобавештајну службу.

Сазнање да је у своје време Секуритатеа користила и децу у одбрани једног деспотског система изазвало је прави шок у румунској јавности. "То је потресно. То је више него страшно", изјавио је члан сенатског одбора за људска права Кристијан Ђаконеску, који је, међутим, устао у заштиту оних који су, као безрасудна деца, били жртве "срамне неморалности", а која се данас тако олако износи "на пијацу".

"Деца, која су била заврбована, могу данас да се обрате суду. У првом реду због тога што су била лишена расуђивања, што су њихове могућности за деловање биле ограничене и што је њима требала сагласност родитеља. Искључујем могућност да би родитељи дали своју сагласност у таквој ситуацији."

Ђаконеску, који у горњем дому румунског парламента заступа опозициону Социјалдемократску странку, залаже се против тога да ЦНСАС ставља на располагање штампи документе о "дечјим доушницима". "Коришћење деце у овом случају је облик неморалности, новог срамног кршења закона."
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.