Игра снова и надања

Пројекцијом филма "Сутра ујутру" Олега Новковића, јединог домаћег представника у такмичарском програму и уручењем награда, вечерас ће у Палићу бити затворен 13. фестивал европског филма.

Синоћ је у главном програму приказан руски филм "Гарпастум" Алексеја Германа Млађег, дипломца чувене ВГИК академије у Москви. Овај тридесетогодишњи руски редитељ, чији је "Последњи воз" приказан на Фесту 2004. године, искористио је у новом филму латински термин да би се поиграо значењем популарне игре са лоптом, и приказао живот двојице браће у предворју почетка Првог светског рата, односно, драму рушења њихових снова и надања.

– Моја генерација преживела је исто што и генерација младих из 1914. године. Родили смо се у једној земљи која се распала након револуције, тако да нисмо били свесни промена које се дешавају, исто као и наши вршњаци 1914. године. Добро се сећам дана када се распао Совјетски Савез. Гледајући из собе шта се дешава, моји родитељи су предосећали оно што долази, схвативши да почињу промене које неће протећи без проливања крви. Мени и мојим пријатељима тада је било свеједно, јер су се у нашој земљи први пут појавили кока-кола и стране чоколадице које до тада никада нисмо имали. Имати те посластице, било нам је важније него распад земље – истакао је редитељ Герман, који сматра да овим филмом враћа дуг својој младости и додаје да ово није само прича о једном младићу или двојици браће, већ о крају једног турбулентног века, империји и Русији у којој се све понавља.

– У филму се сажима идеја пропадања једног и доласка новог времена. Поред тога, за мене је било најважније да прикажем колосалну провалију између младића и префињене даме која предосећа, схвата и види будућност. У вихору промена желео сам да прикажем како једна паметна и мудра жена која јесте свесна своје трагедије успева да заволи младића који није за њу – објашњава Герман и додаје да је главна јунакиња филма "Гарпастум" суштина интелигенције доба почетка прошлог века, а да потиче из Србије.

Герман није први редитељ који је био ангажован у пројекту "Гарпастум" чија је реализација неколико пута прекидана и одлагана. Он сматра да је у сценарију постојао огроман потенцијал, али да је био доста конфузно написан, па су због тога многи редитељи одустајали. Након прераде сценарија на којој је радио заједно са продуцентом, он је био тај који је ушао у процес снимања. Герман је додао да жели да снима у Русији и да жели да ради на филмовима којима би наставио традицију успешних руских остварења седамдесетих година прошлог века. У томе му, како је истакао у сусрету са новинарима, помаже оријентација на књижевност краја 19. века, а понајвише Чехов.

О филму "Деликвент" Детлева Бука који је приказан у главном такмичарском програму, јуче је говорио директор фотографије Коља Брант који је објаснио да је првобитна идеја била да фотографија у филму буде црно-бела. Екипа филма се ипак одлучила за сведенији колорит како би на што бољи начин приказали насиље међу младима у Немачкој и увлачење малолетника у криминал и трговину дрогом. Врло добра фотографија и јесте један од највећих квалитета овог филма, који је немачка критика похвалила, а публика не баш радо гледала.

Владимир Андрејев, продуцент филма "Лејди Зи" Георгија Ђулгерова који је приказан у такмичарском програму "Паралеле и судари", подсетио је да су у филму приказани проблеми трагичног одрастања деце без родитеља и да је екипа филма желела да прикаже како деца без родитеља гледају на свет потпуно другачије. У тој ангажованости они су и успели, јер је "Лејди Зи" освојио Главну награду на Сарајевском фестивалу прошле године и признање критике Фипресци у програму "Панорама" овогодишњег Берлинског фестивала.