Архив без грађе у депоима

Ужице. – И архивисти и градитељи, домаћи и страни, слажу се да ново здање Архива у Ужицу – отворено прошле јесени за Дан овог града заслугом Министарства културе, чије је прошлогодишње улагање у ову зграду прешло 12 милиона динара – по лепоти нема премца. Долазе и свраћају знатижељници из разних држава (посетио га је, уз остале, и шеф Европске комисије у Србији Винсент Дежер, и професори са Архитектонског факултета у Берлину), обилазе његове изузетно уређене читаонице, галерије, канцеларије. Споља је сав објекат у мермеру и стаклу. И запослени су се из старе зграде одавно преселили у ову, с њима је стигла и цела архивска библиотека са око 13.000 књига. Али, пространи депои за грађу, грађевински завршени и климатизовани да обезбеде идеалну влажност и температуру, још зврје празни.

Зашто је aрхив од 1.200 квадрата, и даље без докумената, питамо Мирослава Дучића, директора Архива у Ужицу:

– Архивска грађа из десет општина ужичког региона, коју наш регионални архив чува, а има је око 3.000 дужних метара, још се налази у некадашњем неусловном простору. Чека да у овој новој згради буду опремљени депои, да се у њих уграде покретне полице, регали. Недостаје нам око четири милиона динара за ту намену. До сада смо наилазили на разумевање и подршку Министарства за културу, па очекујемо да ће то бити и у овом случају. Поједине општине из овог краја, попут ужичке и ариљске, издвојиле су за ову намену један мањи део средстава, али је то недовољно. Забрињава да три општине Полимља, чија архивска грађа чувана код нас чини трећину целокупне, ни динара до сада нису уложиле у овај објекат нити опремање, као да их та грађа не интересује – каже за „Политику” Мирослав Дучић.

(/Slika2)По речима шефа депоа у овом архиву Драгана Кнежевића, сада се документа истраживачима у новој читаоници (сјајно уређена, са десет радних столова, стални приступ интернету) доносе из старих објеката, по наруџбини, па тамо поново враћају. Уместо да им буду овде, надохват руке. А у тим старим зградама (приземље Градске куће, простори старих школа у Севојну и Волујцу и месне канцеларије на Белој земљи), архивска грађа влажи и пропада. Шта вреди што ново здање са довољно депоа, у којима су обезбеђени идеални услови, постоји кад они нису опремљени. Ипак, напомиње Кнежевић, пошто време није погодно за већа издвајања, били би задовољни да у овој години макар половично реше питање депоа.

Иначе, савремена зграда Архива у Ужицу и бољи услови учинили су да се повећа број истраживача који овде долазе, посебно младих. Ускоро ће овде заживети и разноврсни културни програми, организоваће се скупови. Ужички Архив успешно сарађује с многим институцијама, а захваљујући прекограничној сарадњи с архивима града Сарајева и Тузле кроз програм „Хибрид архив”, реални су изгледи да из европских фондова добију 300.000 евра за дигитализацију архивске грађе.

– Поседујемо и одличан простор за конзервацију и рестаурацију, па буде ли министарство заинтересовано да уложи у набавку опреме и запошљавање кадрова, могли бисмо да постанемо центар у коме би се обављала конзервација и рестаурација архивске грађе за свих десет архива целе западне Србије и Шумадије – додаје директор Дучић.