Отимање око паора

Жетва пшенице, на никада мањих 533.000 хектара, улази полако у завршну фазу, али политичке расправе о њеној цени, поготово о захтеву Извршног већа Војводине да се паорима за сваки пожњевени хектар хлебног жита исплати по 5.000 динара, тек се распламсавају. Докле ће трајати и да ли ће сићи са овог полигона и преселити се на путеве, у виду блокада незадовољних ратара, или се окончати договором, остаје да се види.

Све ово што се догађа минулих недеља између, с једне стране председника ИВ Војводине Бојана Пајтића, иначе члана Демократске странке, и с друге бившег министра пољопривреде а данас потпредседника владе Владе Иване Дулић-Марковић, а потом и њеног наследника у аграрном ресору Горана Живкова, у шта се силом прилика и функције укључио и министар финансија Млађан Динкић, започео је Пајтић отвореним писмом премијеру Коштуници тражећи од њега уочи саме жетве да помогне војвођанским ратарима због лоших приноса.

Пошто није добио ваљан одговор, он је поново пресавио табак и у новом писму поновио исте захтеве. Финале тих захтева био је пре неколико дана у Футогу, када је Пајтић отворено запретио блокадама путева.

Он је том приликом рекао: "Тражимо да се нашем сељаку помогне као што све земље на овом континенту помажу своје пољопривреднике, јер наша држава не даје директне субвенције по хектару. Зато наш паор не може да конкурише пољопривредницима у другим државама. Са најављеним ценама пшенице наш сељак иде директно у губитак".

На тај захтев одмах је реаговао актуелни министар Живков рекавши да је најава Пајтића о блокади путева произвођача пшенице због ниске откупне цене хлебног жита, после завршетка жетве, "политика и стицање политичких поена".

Одговарајући Пајтићу на захтев да Влада Србије обезбеди помоћ произвођачима од 5.000 динара по хектару обрадиве површине, Живков је рекао да је то "нереалан и економски неоправдан захтев", наводећи да Министарство пољопривреде "прати економску логику и економски карактер пољопривредне производње".

Потпредседник владе Ивана Дулић-Марковић позвала је Пајтића "да дође у Министарство пољопривреде да му се објасни то о чему прича". Коментаришући Пајтићеву изјаву да ће сељаци блокирати путеве ако им се не исплате премије за пшеницу, она је оценила де је то "иста политика као она ’хлеба за три динара’" и да се она као функционер Г17 плус неће трудити да започне "некакав рат са ДС-ом".

Напоменувши да се залаже за консензус, потпредседник владе је изразила уверење да ће Пајтић, ако се одазове позиву Министарства пољопривреде, "кад још једном размисли о томе, престати да позива пољопривреднике да изађу на путеве".

Она је упозорила да тај новац не би могао да се контролише док све пољопривредно земљиште не буде у регистру, а у случају исплате таквих премија највише би профитирали они који нису пољопривредници, већ само имају земљу коју други обрађују, објаснила је Ивана Дулић-Марковић, поручивши да се Влада Србије бори за европску аграрну политику, која "није само плаћање по хектару".

На све то Пајтић реагује новом изјавом да "проблем пшенице" није само "војвођанско питање", већ питање целе Србије, које треба да реши влада. "Тек када се спомену блокаде и бунт онда добијамо саговорнике на ову тему. Уколико се не исплате премије пољопривредници ће приступити блокади путева и другим видовима протеста".

У целокупну причу, чији се крај још не назире, укључио се и министар финансија Дикић, који би, ваљда, требало да обезбеди из буџета додатних 20 до 30 милијарди динара за субвенције ратарима. Он је захтеве Пајтића оценио као нову врсту популизма, који је више примерен Српској радикалној странци, а не Демократској странци, чији је Пајтић члан. Динкић је оценио да је то не само врста популизма, већ и Пајтићева злоупотреба службеног положаја, јер он позива на штрајк".

Комбајни приводе посао крају, али као да нико није чуо речи управника Завода за стрна жита Института за ратарство и повртарство у Новом Саду др Србислава Денчића. Према његовој оцени, у Србији ће бити произведено 1.600.000 тона пшенице европског квалитета, али да ће нам за сигурну погачу до нове жетве 2007. бити потребан увоз 250.000 – 300.000 тона хлебног жита.