Официр ВБА одвео Младића до јатака

У повезивању Ратка Младића са јатацима против којих је подигнута оптужница због помагања у скривању најпознатијег хашког бегунца учествовао је и високи официр војне службе безбедности, сазнаје "Политика".

Ипак, име овог официра не налази се на списку од десет оптужених јатака, иако је, како тврди извор "Политике" из безбедносних структура, Војнобезбедносна агенција његов идентитет саопштила истражним органима.

Према тврдњама нашег извора, поменути официр ВБА је у пролеће 2002. године извео Младића из војног објекта на Повлену и одвео га на непознато место.

Како сазнајемо, овај официр је прошле године премештен из службе, а потом и пензионисан у чину потпуковника. За сада нема поузданих информација да ли је у међувремену саслушан и да ли је открио оно што зна.

Наш извор из безбедносних структура наводи два могућа разлога за чињеницу да тог официра нема на оптужници. "Могуће је да је он саслушан и да је дао корисне информације за откривање осталих јатака и Младићевог кретања, па је тужилац одустао од гоњења. Други разлог могло би да буде то да је тај официр Младића из објекта на Повлену извео по нечијем наређењу и да би, у случају да буде оптужен, могао да открије и неке ’крупније рибе’, које сада можда и не знају где је Младић, али би такође могле да одговарају за помагање у бекству или макар за несавесно обављање своје дужности. Можда су неки од њих и сада у власти", објашњава наш извор.

Имајући у виду овај други разлог, занимљиво је да се у оптужници против Младићевих јатака не помиње период од 10. априла до 1. јуна 2002. године када је Закон о сарадњи с Хашким трибуналом већ ступио на снагу, па остаје непознато ко је и где Младића скривао у том периоду, као и ко је све знао за то, а није ништа предузимао, иако је по службеној дужности био обавезан макар да пријави хашког бегунца.

Подсетимо, "Политика" је још у фебруару писала, позивајући се на изворе из војних безбедносних структура, да је после усвајања закона о сарадњи с Хашким трибуналом, тадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије Небојша Павковић послао два генерала војске да Младићу пренесу поруку да напусти објекат на Повлену.

Убрзо после тог упозорења, Младић то и чини, а у томе му, како тврди наш извор, помаже управо официр ВБА.

У оптужници против Младићевих јатака наводи се само да је првооптужени пензионисани пуковник Војске Републике Српске Јован Ђого, 1. јуна 2002. године Ратка Младића колима одвезао до касарне Гардијске бригаде Војске Југославије, а потом га пребацио у други аутомобил, који је, према оптужници, био у власништву Војске Југославије.

У оптужници се, међутим, не наводи локација на којој је Ђого преузео Младића, па је нејасно да ли је поменути официр Војнобезбедносне агенције извео бившег команданта ВРС из објекта на Повлену и одмах га повезао са Ђогом, или га је претходно сместио на неку другу локацију.

Други извор из безбедносних структура, упућен у истрагу, каже за "Политику" да су официр ВБА и Ђого заједно преузели Младића из објекта на Повлену и довезли га до паркинга за цивилна возила испред касарне Гардијске бригаде у Топчидеру, где су променили возило. Наш извор тврди да Младић том приликом није улазио у круг касарне.

Можда није без значаја ни то што је све обављено баш на овом месту, ако се има у виду да је командант Гардијске бригаде у то време био пуковник Радомир Ћосић, човек кога је бивши шеф Службе државне безбедности Горан Петровић означио као једног од најодговорнијих за ометање хапшења Слободана Милошевића у пролеће 2001. године.

За сада нема података да ли је Ћосић знао за трансфер Младића из једног у друго возило, који се одиграо испред касарне у којој је радио.

Међутим, о акцији пребацивања најтраженијег хашког бегунца из војног објекта на Повлену био је обавештен и тадашњи врх војне службе безбедности, на чијем се челу тада налазио генерал Ацо Томић, тврди наш извор из безбедносних структура. И други извор из ВБА тврди да је и сам Томић, имајући у виду функцију на којој је био, морао да зна за то.

Међутим, Томић у разговору за "Политику" није желео да говори о тој теми. "Немојте о томе. Тиме нећемо помоћи ни истрази, ни спровођењу овог акционог плана", рекао је Томић.

Подсетимо, у саопштењу Врховног савета одбране из фебруара ове године наводи се да је Војнобезбедносна агенција "неоспорно утврдила да је хашки бегунац Ратко Младић повремено боравио у војним објектима до 1. јуна 2002. године". То је практично била потврда да је у периоду од 10. априла (када је усвојен Закон о сарадњи с трибуналом) до 1. јуна 2002. војна служба безбедности имала информације о Младићевом кретању.

На питање да ли је то тачно, тадашњи шеф ове службе Ацо Томић кратко нам је одговорио да нема разлога да сумња у резултате истраге својих бивших колега, али није желео да прецизира да ли је он лично у то време знао да је Младић боравио у војним објектима. Упитан да ли га је тим поводом неко из ВБА или БИА позвао на разговор, Томић је поново избегао одговор, констатујући само да на такве разговоре позивају истражни органи.

Милорад Весић

--------------------------------------------------------------------------

СПОРНО ПОМИЊАЊЕ РАТКА МЛАДИЋА У ОПТУЖНИЦИ ПРОТИВ ЈАТАКА

Сведок или окривљени

У оптужници коју је Друго општинско јавно тужилаштво у Београду подигло против особа које су помагале у скривању Ратка Младића, одбегли генерал помиње се у својству окривљеног, иако против њега није вођен истражни, нити било који други поступак. Док неки од бранилаца окривљених сматрају да је овако нешто правно недопустиво, други потез тужиоца правдају чињеницом да је Младић окривљен пред Хашким трибуналом и да је због тога у поменутој оптужници тако и означен.

– Овакав потез тужиоца је правно недопустив. Ратко Младић у овом предмету нема никакво својство. Током доказног поступка он би, евентуално, могао да буде саслушан у својству сведока. Међутим, тужилац га у оптужници није ни навео као сведока. Окривљено је оних десет људи против којих је подигнута оптужница, али не и Младић. Можда га тужилац у својој глави види као окривљеног, али то нема никакве везе са оптужницом. Дело које се окривљенима ставља на терет, помоћ учиниоцу после извршеног дела, није кривично са обзиром на то да у оптужници није наведено шта је конкретно урадио Ратко Младић. Против њега можда постоји оптужница Хашког трибунала, али нико није крив док се не докаже супротно – објаснио је за "Политику" адвокат Крсто Бобот, бранилац оптуженог Саше Бадњара.

За разлику од колеге Бобота, бранилац првоокривљеног Јована Ђога, адвокат Ђорђе Калањ сматра да је помињање Ратка Младића у својству окривљеног исправно. Он каже да домаће тужилаштво "преузима" оптужницу Хашког трибунала и да се зато Младић у оптужници наводи као окривљени.

Подсетимо, Међународни суд у Хагу терети Ратка Младића за 15 кривичних дела против човечности и међународног права, и то кривична дела геноцида, саучесништва у геноциду, ратних злочина против цивилног становништва и кршење закона и обичаја ратовања.

М. Д.