Јадарит за аутомобиле будућности

Око 60 светских рударских компанија трага у Аргентини, Србији иНевади за лежиштима литијума, кључним материјалом за хибридне и електричне аутомобиле, који би могао да доведе до нових пројеката вредних више одмилијардудолара у следећих неколико година, објавио је јучерашњи „Њујорк тајмс”.

У Србији има литијума! Зато ваља очекивати да ће овај минерал и у нашу земљу привући бар део поменутог колача страних улагања.

Ненад Грубин, директор београдске фирме „Рио Сава експлорејшн”, ћерке мултинационалне компаније „Рио Тинто експлорејшн”, изјавио је јуче за наш лист да је ова компанија пронашла 2004. године у атару јадарских села Јаребице и Слатина код Лознице јадарит.

Грубин истиче да је Јадарски басен једино место на свету на коме је нађен јадарит, а геолози хемијским и физичким испитивањима открили су да је реч о новом минералу. Дали су му име јадарит и његова позитивна идентификација извршена је у неколико угледних институција у иностранству.

У доњој јадаритској зони лежишта „Јадар”, како се процењује, налази се око 114,6 милиона тона руде са просечним садржајем корисних компоненти од 1,8 одсто литијум-оксида и 13,1 одсто бор-оксида, каже Грубин и додаје да је Јадарски басен и даље једино место на свету на коме је нађен јадарит.

Иначе, јадарит је хидратисани натријско-литијски боросиликат и по саставу фасцинантно је сличан фиктивном криптониту који у истоименом стрипу и филму Супермену слаби снагу.

– Откриће јадарита крајем априла 2007. изазвало је велику пажњу светских медија – истиче наш саговорник. – Јадарит садржи литијум који је најважнији елемент у производњи батерија за електричне и хибридне аутомобиле, мобилне телефоне, преносне рачунаре и друге електронске уређаје, и бор који се примењује у производњи стакла, керамике, лаких легура, термоизолационих материјала, детерџената и материјала за заштиту дрвета. Има више од стотину могућности примене, а може да се користи и у производњи ватромета и ракетних горива.

(/slika2)Одобрење за истраживање минерала у Јадарском басену фирма је добила пре шест година од Министарства рударства и енергетике.

– Средином прошле године„Рио Тинто” је одлучио да се лежиште литијума и бора „Јадар” код Лознице у потпуности задржи у оквиру „Рио Тинто” групе и да се пребаци у „Рио Тинто минералс”, групу која се бави производњом – објашњава Грубин. –Пројекат сада улази у фазу израде студије предизводљивости. Позитивни резултати ове студије омогућиће да се пређе на израду студије изводљивости. После тога могли би да уследе радови на отварању лежишта и отпочињање производње у руднику и капацитетима за прераду. Предвиђамо да би цео овај процес могао да траје око пет-шест година.

Бушење истражних бушотина у 2010. години лежишта литијума и бора „Јадар” биће обављено у складу са Одобрењем за истраживање, издатим од Министарства рударства и енергетике Републике Србије, додаје наш саговорник. Циљ је да се сазна више о геолошким карактеристикама лежишта.

– Резултати бушења, заједно са резултатима осталих метода истраживања, као што су хидрогеолошка, геотехничка и минералошко-петрографска испитивања, детаљна испитивања утицаја на животну средину и сва друга неопходна техничка и социјално-економска и друга испитивања, биће део Студије изводљивости – указује Грубин.

– Тако ће се дефинисати резерве минералних сировина у лежишту и омогућити верификација „Елабората о резервама” у Министарству рударства и енергетике.

„Рио Тинто експлорејшн” кроз своје две српске ћерке, компаније „Рио Сава експлорејшн” д.о.о. и „Рио Тинто Ибарски борни минерали” д.о.о., борне и друге индустријске минерале истражује на неколико локација у Србији. Највише на две – Јадарски басен код Лознице и Јарандолски басен код Рашке.

А. Микавица

-----------------------------------------------------------

Резултат рада српских научника

Значајан подстицај одлуци компаније „Рио Тинто” да отпочне прелиминарна испитивања терена Србије дали су и резултати рада српских научника, а нарочито проф. др Јелене Обрадовић са Рударско-геолошког факултета у Београду. Она је са својим сарадницима, укључујући и нашег саговорника, који је тада радио као асистент на Рударско геолошком факултету са професоркомОбрадовић,током деведесетихгодина прошлог века,објављивала радове у угледним међународним стручним часописима, којесу приметили и стручњациу „Рио Тинту”.

Тим геолога из „Рио Саве експлорејшн”: Ненад Грубин, директор предузећа од оснивања, Владимир Стојановић и Владисав Ерић, као и амерички геолог Боб Кели, тада „Рио Тинтов” менаџер за истраживање у Европи, открили су јадарит у Јадарском басену и дали му то име.