Симићево убиство повезало две полиције

Од нашег сталног дописника
Загреб, 12. марта – Брутално убиство београдског криминалца у Загребу Цветка Симића пуни хрватске медије, а колико је велико интеровање за овај догађај говори и синоћња емисија Хрватске телевизије посвећена тој теми. Сурови обрачун међу криминалцима – јер сви се слажу да се управо о томе ради – подстакао је још тешњу сарадњу између полиција Србије и Хрватске, које и иначе постижу све боље резултате на том плану и служе за пример осталим полицијама у региону.

Знатижељу хрватске јавности подстиче чињеница да је Симић био приведен у Загребу само дан после убиства директора „Национала” Иве Пуканића и то по свему судећи на основу пријаве полиције из Србије која је пратила његово кретање. Међутим, брзо је и пуштен а код њега је пронађено нешто мало дроге, како је објаснио „за личну употребу”, јер му је „недавно умрла мајка”.

Они који у Хрватској прате ове теме претпостављају да Симић тада није „бадава” пуштен из полицијских руку, односно да је вероватно пристао да „доставља информације”. Верује се да је управо то мотив његовог убиства у Загребу и то на такав зверски начин (одсечени су му глава, шаке и обе ноге у препонама).

Гласноговорник МУП-а Хрватске Крунослав Боровец потврдио је у ТВ емисији да истрага око Симића није започела после открића његовог унакаженог тела већ још половином фебруара. Наиме, тада је Симић с изнајмљеним „мерцедесом” стигао у Загреб, али је нестао. Баш на дан инаугурације новог председника Хрватске, 18. фебруара, „мерцедес” је запаљен, па се претпоставља да је тада убијен и Цветко Симић, а да је тај датум одабран пошто је полиција била заузета обезбеђивањем инаугурације председника на коју је стигло више страних државника.

На то указује и загребачки новинарски познавалац тог миљеа Душан Миљуш, који каже: „Не верујем да је случајно што је Симић убијен баш уочи инаугурације Иве Јосиповића. Неко га је вероватно намамио у Загреб тачно у то време знајући да ће полиција бити превише заузета припремама за инаугурацију. Убицу треба тражити међу члановима хрватског криминалног подземља.”

Учесници ове ТВ емисије посвећене убиству Цветка Симића истакли су све бољу сарадњу полиција Хрватске и Србије на сузбијању организованог криминала, а Боровец је најавио да ће почети да се одржавају редовни недељни састанци између српских и хрватских полицајаца и да ће бити међусобно размењени стални официри за везу. Указано је такође да би полиције БиХ и Црне Горе требало активније да се укључе у ову заједничку борбу против организованог криминала.

Р. Арсенић

-----------------------------------------------------------

Хрвати о Симићу

Хрватски медији тврде да је Цветко Симић (41) жртва обрачуна у београдском подземљу, а убијен је у „навлакуши” коју су организовали јатаци српске мафије у Загребу.

Пишу и да је Цветко Симић био је један од главних оперативаца такозваног земунског клана – превозио је дрогу и обављао „чишћења”.

У рату кланова Луке Бојовића и Сретена Јоцића убијено је десетак припадника српског и БиХ подземља. Симићев нестанак у Београду је 10. фебруара пријавила супруга Ана, а тамошња је полиција, наводно, већ тада имала податке о његовом уласку у Хрватску. Према свему судећи, убијен је на подручју Загреба. Трупло без удова Јаруном је плутало десетак дана, а у оближњој шуми 18. фебруара пронађен је и „мерцедес” С класе без регистарских ознака, спаљен како би се уништили трагови. Симић је често боравио у Загребу, одседајући у хотелима „Шератон” и „Антуновић”, најчешће не под својим именом. Био је висок око 1,90, снажне грађе, светле косе и плавих очију остало је забележено у хрватским полицијским картотекама после хапшења у Кутини, где је „пао” у једној од рација после ликвидације Иве Пуканића.

Р. Х.