Вијетнамски синдром на балкански начин

Пензионисани потпуковник Душко Бајић (50), који је прекјуче држао таоце у стану у београдском насељу Церак, налази се на лечењу у Војномедицинској академији.

Како незванично сазнајемо, његово здравствено стање је стабилно, али ће неко време остати под стручним лекарским надзором.

И даље није сасвим познато због чега је Бајић читава два сата држао људе уз претњу пиштољем, али се помиње чињеница да се дуго лечио од такозваног вијетнамског синдрома, односно посттрауматског стресног синдрома, који настаје као последица катастрофалних искустава.

Како показују резултати неких истраживања, око 10 одсто популације у Србијипосле трауматичних догађаја „уђе” у посттрауматски стресни синдром, што је и светски просек. Ипак, не постоји тачна евиденција о укупном броју оболелих, јер се многи не јављају лекарима. Психијатри објашњавају да су масовне трауме последица ратова који су вођени на подручју бивше Југославије, али и других узрока – земљотреса, саобраћајних удеса, природних и друштвених патњи.

Највише искуства у лечењу оваквих врста траума свакако има Војномедицинска академија, а др Гордана Дедић, неуропсихијатар са Клинике са психијатрију ВМА, каже да посттрауматски стресни синдром спада у реакције на тежак стрес и поремећај прилагођавања. Уколико траје седам дана након стресног догађаја, обољење се јавља као активна реакција на стрес и најчешће је пролазног карактера. Она наглашава да проблеме има око 35.000 људи, а да је синдром највише изражен код 28,5 одсто.

– Проблем се може јавити код оних који су били рањени на ратишту или који су тамо доживели смрт пријатеља. Уколико не прође брзо, овај синдром може да се појави као клиничка слика после шест месеци. Постоје три групе синдрома. Једна обухвата синдром преживљавања, када особа има „флеш бекове” и када стално преживљава трауматично искуство. Други имају синдром избегавања ситуације, када се потискује размишљање везано за сећање или неки разговор, а трећи имају синдром такозване вегетативне пренадражености, када човек има изливе беса, стално је напет и има тешкоће у комуницирању – истакла је др Дедић.

Наша саговорница напомиње да се код појединих људи јављају и психички проблеми, због кошмарних снова, појачане импулсивности и навике да брзо плану, а да највеће проблеме имају они који су били изложени малтретирањима у логорима или који су били рањени.

– На овим просторима је вођено више ратова у континуитету, у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, па су неки могли да проживе више стресних ситуација, да дође до акумулације таквих догађаја, и да се испољи клиничка слика. Постстресни синдром је најчешће удружен са алкохолизмом, или са психогеним поремећајима. Оболели морају да се јаве лекару и да се лече, јер је то неопходно. Многи имају симптоме, али имају страх од психијатра или не желе да буду етикетирани – додала је наша саговорница.

Данијела Давидов-Кесар