Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Око моје балканско

Око моје балканско
Весела „балканска дружина” на Софијском фестивалу

Софија – Оно што је својевремено започето као тематски фестивал музичких филмова, одавно је прерасло у једну од важнијих филмских манифестација у југоисточној Европи и најзначајнији кинематографски догађај у Бугарској. Овогодишњи, 14. Софија фестивал је двадесетпетодневни филмски маратон (од 1. до 25. марта) са 100 играних, 30 документарних и више од 30 краткометражних филмова из целог света.

Осим бугарских филмова и аутора, најзаступљенији су – српски. Читава мала „армија” српских филмских делатника, борави ових дана у Софији, проводећи време у разговору са веома расположеном бугарском публиком, на предавањима и дискусијама и корисним сусретима са европским продуцентима, учесницима у све драгоценијем програму „Софијски сусрети” (Sofia Meeting), посвећеном развоју нових филмских пројеката са Балкана, у ишчекивању награда и копродуцентских аранжмана.

Најновији филм Горана Паскаљевића „Медени месец”, приказује се у програму „Филм данас – великани”, док се „Чекај ме ја сигурно нећу доћи” Мирослава Момчиловића такмичи за фестивалски Гран при, заједно са још 11 филмова из Аргентине, Бугарске, Канаде, Француске, Пољске, Румуније, Русије, Велике Британије и Уругваја (председник жирија је француски филмски маг Пјер-Енри Дело). Уз то, Момчиловић је заједно са продуцентом Недељком Деспотовићем, оставио и веома добар утисак на европске продуценте и челнике фондова представљајући и свој нови пројекат „Разводи”.

Филмови „Свети Георгије убива аждаху” Срђана Драгојевића и „Тамо и овде” Дарка Лунгулова, у конкуренцији су за награде у такмичарском програму „Балкански филм”. Са младом продуценткињом Снежаном Пенев, Лунгулов је у „Софијским сусретима” представио и пројекат „Споменик Мајкл Џексону” на којем интензивно ради.

Највише доброг расположења и осмеха на лицима европске продуцентске дружине, изазвала је презентација сценарија за филм „Последњи каскадер” Васје Станковића и Уроша Томића (продуцентска кућа „Кисело дете”), а најатрактивнији наступ свакако је имала многочлана екипа новог српског омнибус-филма „Октобар”.

Пред представницима европских продуцентских кућа и филмских фондова, предвођени својим ментором, редитељем и асистентом на ФДУ – Стефаном Арсенијевићем, појавила се седмочлана дружина са београдског Факултета драмских уметности, у саставу: Огњен Исаиловић, Дане Комљен, Огњен Главонић, Дамир Романов, Сенка Домановић, Милица Томовић и Иван Пецикоза. Сусрети овакве врсте њихово су ватрено крштење, прво искуство за које су, чини се, били сасвим спремни. Причајући о томе како револуција једе своју децу, али како су они „веома тешки за пробаву”, аутори омнибуса су представили идеју о настанку седам интимних прича о „демократској револуцији” у Србији 5. октобра 2000, бавећи се и личним рефлексијама на догађаје, као и одговорима на питања колико данашњица има везе са тада датим обећањима, да ли су се промене заиста десиле и у каквом друштву живимо данас...

Глумац и продуцент Горан Радаковић, представља се у Софији и као мањински копродуцент најуспешнијег бугарског филма свих времена – „Свет је велик а спасење вреба иза ћошка” Стефана Командарева (ушао је у селекцију страних филмова номинованих за Оскара), као један од глумаца у филму „Тамо и овде” Дарка Лунгулова и као продуцент филма „Кутија” Адријане Стојковић, који представља на „Софијским сусретима”.

Наш агилни и награђивани документариста – Борис Митић („Лепа Дијана”, „УМНИК – Титаник”), изазвао је сјајне реакције бугарске публике својим дугометражним документарним филмом „Довиђења, како сте?”, а присутним филмским ауторима одржао је и занимљиву мастер класу на тему „Шта научите после филмске школе”. Међу гостима 14. Софија фестивала је и аутор филма „Јесен у мојој улици” Милош Пушић и представници Филмског центра Србије. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.