Блер глув на апеле

Кентерберијски надбискуп Роуен Вилијамс изразио је јуче спремност да одмах отпутује у Либан, уколико би то икако могло да допринесе миру, а уједно апеловао на британску владу да промени став и подржи план Уједињених нација за хитан прекид ватре у најновијем блискоисточном конфликту.

"Владе Уједињеног Краљевства и Сједињених Држава морале би да буду свесне колико су њихови грађани забринути и уплашени тренутном ситуацијом", изјавио је у интервјуу за Радио-4 Би-Би-Сија англикански поглавар, придружујући свој глас многобројним мировним захтевима, у самој Британији као и широм света, за заустављање патњи, погибија и егзодуса цивила.

Засад, међутим, мало шта указује на могући преокрет у приступу званичног Лондона рату за који британска влада окривљује само једну страну, Хезболах, па и предуслове за поновно успостављање мира види искључиво у надлежности овог либанског шиитског покрета.

"Ако ово мора да престане, онда морамо да са вратимо уназад, до тачке где је све почело. А почело је киднаповањем израелских војника и бомбардовањем северног Израела. Ако нешто треба да престане, прво то треба да престане", рекао је Блер (према цитату из "Индипендента") звучећи као израелски амбасадор у УН Дан Гилерман чије речи лондонски лист такође преноси: "Прво престанак терора, па тек онда разговор о престанку непријатељстава".

"Нема брзог решења ситуације", равнодушно изјављује и британски државни секретар за одбрану Дес Браун, као да је реч о неком минорном проблему, а не о претећој хуманитарној катастрофи огромних размера.

Али за разлику од дипломатски нечитљивог члана Блеровог кабинета, у седишту британске дипломатије не деле искључивост премијера. Према сазнањима "Гардијана", између Форин офиса (министарства спољних послова) и Даунинг стрита 10 (резиденција премијера) дошло је до размимоилажења, јер највећи број професионалних дипломата сматра да би влада морала да подржи план УН. С друге стране Маргарет Бекет, нова у влади и на месту шефа дипломатије, стала је, по природи функције, уз премијера па је позиве за окончање ватре окарактерисала као захтеве за "једностраним прекидом непријатељстава" у околностима када "ракете (Хезболаха) настављају да погађају Израел". Бекетова је, примећују британски коментатори, тиме упутила жаоку и на рачун Француске која је од почетка сукоба заузела јасан антиратни став.