Ко убија Турке

Од нашег сталног дописника
Берлин, јула – Последња жртва у серији неразјашњених убистава која готово избезумљују немачку полицију више од шест година пала је почетком априла. И опет је жртва, као у претходних седам случајева, био – Турчин.

На листи мистериозних убистава нашао се, истина, и један Грк. По свему  судећи грешком. Убила га је, изгледа, сличност са суседима са са Босфора.

Тог шестог априла после подне, отац Исмаил је затекао у интернет-кафеу у Каселу беживотно тело сина Халита. И није хтео да чује за теорију с којом је, најчешће, тапкајући у мраку, баратала истрага: да иза нерасветљених убистава у Нирнбергу, Хамбургу, Минхену, Ростоку, Дортмунду и Каселу стоји мафија.

Халит је "био прави анђео", каже његов отац. И никад се, тврди, није бавио  прљавим пословима. Похађао је вечерњу гимназију и намеравао да студира информатику.

Једино што је полиција могла да утврди на лицу места јесте да се убиство догодило на истоветан начин као и сва она претходна. И из истог оружја, пиштоља чешке производње, тип 83, калибар 7,65 милиметара.

Пуцњи из пластичне кесе

Од убице, као и у ранијим случајевима, ни трага. Ни отиска прстију, ни длаке, ни опипљивог мотива који би читаву чету професионалаца, њих преко стотину, ангажованих на расветљавању загонетних убистава навели на траг.

Овога пута истрага се, међутим, нашла на "врућем" трагу који би незавршену криминалистичку причу могла лако да претвори у такође врућу политичку аферу.

Недељу дана после Халитовог убиства, специјални тим иследника обратио је посебну пажњу на човека који је у време кад се догодио злочин напустио интернет-кафе. Очевици су уверени да је реч о Немцу, између 30 и 35 година, кратке, светле косе и чврсте грађе, с наочарима танких оквира. Имао је на себи зелени џемпер. У руци пластичну кесу, у којој се налазио, очигледно, неки тежи предмет.

Истрагу је управо тај детаљ посебно "наелектрисао". Убица је, и у овом случају, повукао окидач и пуцао из пластичне кесе, како би спречио да празне чауре не остану на месту злочина.

Полицијски експерти су грозничаво трагали за евентуалним отисцима прстију на компјутерским тастатурама, за било каквим опипљивим доказом. После петнаест дана траг их је довео до човека који је очигледно био честа муштерија у Халитовом интернет-кафеу. И таман кад су поверовали да тај траг води до коначног успеха, ствари су почеле да се компликују: испоставило се да је осумњичени, у медијима га означавају само са "Р", агент тајне службе за заштиту уставног поретка.

Одмах им је било јасно да је у питању веома "експлозиван штоф", с непредвидивим последицама.

Истрага је утврдила да је реч о човеку који више од десет година ради у покрајинској служби (Хесен) безбедности, са беспрекорним професионалним досијеом и угледом, чија је "интересна сфера" био "екстремизам међу странцима".

Почетне сумње су се увећавале са сваким новим детаљем до којег је долазила истрага: у његовом стану, приликом претреса, пронађена је, између осталог, књига о "серијским убицама", током првих саслушања понашао се надмено и тајновито, одбио је да објасни разлог његовог присуства у интернет-кафеу на дан и у време кад се догодило убиство младог Турчина.

Довољно разлога да из статуса "сведока" буде преведен у статус окривљеног. И – 21. априла "Р" је био "приведен" на саслушање у криминалистичку полицију.

Вест о његовом хапшењу изазвала је праву буру у централи покрајинске службе безбедности. Њен шеф је дао налог за покретање дисциплинског поступка и, који дан касније, забранио му да се бави дотадашњим, и било каквим, послом.

Кад је просејао кроз исто и решето аргументе који су "радили" против агента "Р" и оне који су му ишли у прилог, тужилац није нашао довољно доказа да изда налог за хапшење. Чињеница која ће, уз неке друге, довести до жестоког спорења између криминалистичке и тајне полиције и даљег "третмана" осумњиченог.

Криминалистичка полиција је оптуживала тајну да се понаша арогантно и одбојно кад је реч о давању података из "радне биографије" агента "Р", тврдећи да истрага није успела да открије на чему је заиста био ангажован.

Из службе безбедности су, дакако, одбијали те оптужбе, тврдећи да су све време били "веома кооперативни" и да су "испуњавали сваку жељу" криминалистичке полиције.

Страх од политичке афере

У страху од обелодањивања податка да у својим редовима има убицу, и то серијског, на чијем нишану су искључиво странци, и превасходно Турци, активирао је, очигледно, јак одбрамбени механизам тајне службе, из које је потекло објашњење да се њен човек нашао само "у погрешно време на погрешном месту".

Оно што је кључало иза "завесе", провалио је, ко ће други, пре неки дан високотиражни, и булеварски, "Билд". Криминалистичка афера у "полицијској фамилији" грунула је тако у јавност, и изазвала политички потрес. Чланови парламентарне комисије за надзор тајних служби реаговали су са огорчењем и повређеношћу.

Уве Хан је констатовао како је недопустиво да чланови ове комисије и одбора за унутрашњу политику покрајинског парламента из новина сазнају за "невероватан догађај", а председник парламентарне комисије је ћутање о тако кардиналној афери назвао "нечувеним дискредитовањем парламента".

Читав случај је сада у рукама једног мултидисциплинарног тима који ради под лозинком "Босфор" у коначном расветљавању читаве серије мистериозних убистава, чије жртве су биле искључиво странци.