Центар дешавања

НИШ – На чувеној летњој позорници у нишкој Тврђави недавно су завршене интернационалне хорске свечаности. Ускоро ће угостити домаће и светске џез-музичаре у оквиру нишког џез-фестивала "Нишвил" који се из скучених сала сели на ово место, а крајем августа предстоји традиционални фестивал глумачких остварења – Нишки филмски сусрети. Овде се одржава и фестивал за младе "Нисомниа", популарно назван "Нишки егзит", као и бројне друге манифестације. За прошлогодишњу "Нисомниу" су чак уклоњене све столице, јер са седиштима може да прими 3.000 посетилаца, а без њих двоструко више. Враћене су пред сам почетак овогодишњих хорских свечаности, уз трошак из градске касе од близу милион динара и уз ризик да мајстори не стигну да обаве посао на време.

Нема сумње да је летња позорница у нишкој Тврђави постала синоним културних догађања, па стога не треба да изненађује све оно што се дешава око ње. Док једни оцењују да има изванредну акустику, други би акустичност поправљали уз помоћ техничких помагала, једни су за покривање, други против. Светски и домаћи учесници разних манифестација хвале је као врхунско архитектонско дело. Стручњаци оцењују да би акустичност могла да се повећа, рецимо, уз помоћ паноа, како се чуло на трибини хорских свечаности. А киша која је пратила завршно вече ове манифестације, актуелизовала је идеју о покривању.

Летњу позорницу од саме идеје да се гради прате полемични тонови, понајпре зато што је за њену локацију одабрана Тврђава која је под заштитом државе. Изграђена је 1958. године управо за одржавање смотри хорова, а пројектант је био чувени архитекта Глигорије Самојлов који је у Београду пројектовао низ значајних објеката.

Самојлов је дошао у Београд 1921. године као емигрант у току бољшевичке револуције. Рођен је 1904. године у Русији, умро 1989. године у Београду. Током Другог светског рата био је заточеник логора у Бухенвалду. Називали су га магом акустике, а у Нишу је последњи пут био 1970. године, када је и посетио своје дело – летњу позорницу у Тврђави. Забележене су тада његове речи : "Опрезно и мудро са наткривањем овог сјајног концертног аудиторијума под ведрим небом".

Питањем летње позорнице бави се и часопис за неговање традиције и очување баштине Ниша "Нишки весник" који из пера главног и одговорног уредника, Срећка Тариташа, подсећа на околности и начин градње овог објекта.

У међурепубличким договорима тадашње Југославије, Србија и Ниш изборили су се да се смотра хорова одржава у Нишу. Али где? Тада је одлучено да се позорница гради у нишкој Тврђави – на кинески начин. – Читав град се подигао на ноге. Предузећа су уступила стотину камиона који су се препуни, као непрегледна река, даноноћно кретали ка Тврђави, а више од три стотине радника Машинске индустрије и грађевинских предузећа испунило је велики простор градилишта. Призор је био управо филмски и неореалистички. Многи заинтересовани који су све то посматрали са зидина, у шали су тај многољудни призор називали "кинеско градилиште", подсећа на те дане Тариташ.

Међутим, подсећа он, пре тог кинеског начина градње, требало је решити већи проблем – ући у планирани простор и градити, али без дозволе за коју није било времена, нити би је неко уопште дао, јер се радило о споменику културе. Проблем је решио професор др Димитрије Кулић, тада председник Културно-просветне заједнице Ниша који је рекао – "Градите!"

Кулић није ухапшен због ове противзаконите радње, можда зато што је био и председник Окружног суда у Нишу, а објекту су се дивили и они из Завода за заштиту споменика културе.