Избегавање војног рока

У расветљавању смрти гардиста Дражена Миловановића и Драгана Јаковљевића, који су живот изгубили 5. октобра 2004. године у објекту "Караш" у Београду, на потезу су стручњаци америчког Еф-Би-Аја којима је предмет послат на вештачење. Руководилац Војног одељења Окружног јавног тужилаштва Зоран Ђошић каже да од налаза америчких експерата зависи судбина случаја који је узнемирио Србију. По његовом мишљењу, после погибије гардиста у Топчидеру јавност је постала хиперосетљива на несреће и самоубиства у војсци којих је, на жалост, увек било.

– Ако амерички експерти закључе да нема доказа о учешћу трећег лица у смрти двојице војника, односно да је реч о убиству и самоубиству, затворићу случај. У супротном, наставићемо рад на предмету – објашњава Ђошић.

После укидања војног правосуђа, надлежности некадашњих војних тужилаштава преузела су војна одељења окружних тужилаштава у Београду, Нишу и Новом Саду. Тужиоци из Београда задужени су и за подручја Смедерева, Пожаревца, Шапца, Ваљева, па и Неготина и Зајечара. Они гоне осумњичене за кривична дела против војске или система одбране. У надлежности Војног одељења Окружног тужилаштва у Београду су и афере "Панцир" и "Сателит".

– Након што су се ти случајеви појавили у јавности, захтевао сам од Војнобезбедносне агенције проверу података. Предмет "Панцир" је у истражном, а "Сателит" у преткривичном поступку. О детаљима не могу да говорим јер је рад на оба случаја у току – објашњава Ђошић.

Ипак, највећи део посла петорице тужилаца којима он руководи односи се на случајеве избегавања војне обавезе. Ти предмети годинама се нагомилавају, а после проглашење амнестија, којих је било неколико од почетка деведесетих година, њихов број се смањује. Међутим, мали број војних обвезника, од којих је већина у иностранству, искористи тај тренутак и одслужи војни рок. Шаљу им се нови позиви, они се не одазивају и тако се предмети поново гомилају.

– Амнестија ослобађа кривичне одговорности за неодазивање у војску до неког датума, али никога не ослобађа војне обавезе. Сви који избегавају војни рок могу очекивати оптужницу и расписивање потернице – упозорава Ђошић.

Он објашњава да се неодговорни обвезници на служење војног рока могу упутити најкасније до 35 године живота. Они старији се аутоматски преводе у резервни састав и изводе пред суд због извршеног кривичног дела.

"Класично" кривично дело на којем раде ови тужиоци јесте крађа војног наоружања и опреме. Из магацина углавном нестаје пешадијско наоружање, пре свега аутоматске пушке и пиштољи. Занимљиво је да се све чешће краде опрема, која се може продати на илегалном тржишту. Покренуто је и неколико случајева за неизвршавање наређења, а односе се на одбијање одласка припадника војске на задатак у копненој зони безбедности на југу Србије.

Када су преузети случајеви од расформираног Војног тужилаштва, међу њима је било и предмета из времена СФРЈ који су се односили на подривање војне и одбрамбене моћи земље, удруживање ради непријатељске делатности, напуштања дужности...

– Већину тих поступака смо обуставили, пошто не постоје више ни СФРЈ ни ЈНА, односно друштвене вредности из тог времена. Изузетак су случајеви где је дошло до губитака људских живота или других тешких последица. Наследили смо случај стрељања официра у Бјеловару после заузимања касарне од стране хрватских снага, као и масакре војника приликом повлачења у Добровољачкој улици у Сарајеву и у Тузли. Ове случајеве преузело је Тужилаштво за ратне злочине Србије – објашњава Ђошић.