Четврти критеријум

Европска унија је, уверен сам, мислила озбиљно кад је, пре три године у Солуну, позвала земље западног Балкана да јој се придруже, чим испуне услове предвиђене за чланство. То обећање и даље важи, упркос кризи унутар Уније – каже за "Политику" Екарт фон Кледен, спољнополитички портпарол посланичког клуба ЦДУ-ЦСУ у немачком парламенту (Бундестагу). Он, међутим, додаје да постоје два нова, отежавајућа момента која државе региона морају узети у обзир.

– Први је да ЕУ, поучена искуством са Румунијом и Бугарском, за које је утврдила датум уласка, није хтела исту грешку да направи и у случају западног Балкана. Зато вама није дат никакав одређен рок кад бисте могли постати чланови ЕУ, већ је речено да ће то зависити од брзине унутрашњих реформи. Дакле, примићемо вас кад будете спремни.

Друго, актуелна криза Уније, започета прошлогодишњим одбијањем Устава ЕУ на референдумима у Француској и Холандији, отворила је питање даљег проширења. Активиран је "четврти критеријум" из Копенхагена, па се више не говори само о политичкој, економској и административној зрелости земље претендента на чланство у ЕУ, већ и о апсорпционој способности саме Уније да прихвати придошлице. Сад се чини да је она ниска, али верујем да ће, док ваша земља и регион дођу на ред, ЕУ разрешити већину проблема који је тиште и развити своје унутрашње потенцијале – каже Кледен, који је у Београду боравио као први предавач новооснованог Политичког клуба Фондације "Конрад Аденауер".

• Међу чланицама ЕУ, Немачка као да највише преиспитује "европску будућност" за западни Балкан, сматрајући да би проширење ЕУ требало завршити уласком Хрватске (Едмунд Штојбер, премијер Баварске), или овим земљама уместо чланства понудити "привилеговано партнерство" (канцеларка Ангела Меркел) односно "специјалне мултилатералне односе" (Елмар Брок, председавајући Комитета за спољне послове Европског парламента).

– Такве изјаве су погрешне, али оне, срећом, не изражавају став већине у Немачкој. Наша политичка фракција у Бундестагу (ЦДУ-ЦСУ) веома се јасно и активно залаже за проширење Европске уније на западни Балкан. Сматрамо, међутим, да ове земље морају претходно средити своје унутрашње ствари, од статусних и међуетничких тензија, до спровођења политичких, правосудних и економских реформи и сузбијања корупције и криминала. Грађани ЕУ, па и Немачке, с правом страхују да би нерешени проблеми придошлица само продубили кризу у Унији.

• Како да уверимо ваше грађане да нам је место у ЕУ?

– Чврстим аргументима. Морате их убедити да сте им потребни, показати да имате чиме да обогатите Европу, да нећете угрозити хомогеност и дух Уније, да ћете и ви допринети да ЕУ постане јача и да се успешније одупре међународној конкуренцији. Европа мора да развије сасвим нови економски и социјални концепт да би изашла на крај са Кином (чији су производи преплавили свет) и Индијом (која постаје светски центар услуга) уколико не жели да постане "старачки дом", како неки предвиђају.

• И ви, као и други страни посматрачи, понављате да од земаља региона, не од ЕУ, зависи кад ћемо ући у ЕУ. А ипак, Унија је та која поставља услове – и стално их пооштрава.

– Општи услови су познати, и они се не мењају. Чињеница је, међутим, да се Унија не може даље ширити све док не буде усвојен Устав ЕУ, јер важећим уговором из Нице то није предвиђено. Али све друго је на вама. У случају Србије, конкретно, треба да пре свега испуните хашке обавезе, да ухапсите Ратка Младића.

• Учесници Политичког клуба критиковали су ЕУ због двоструких стандарда према Србији ("у БиХ нема мењања граница, у случају Косова је то допуштено"; "Србију условљавају Младићем, хашке оптуженике са Косова награђују државним функцијама"). Какав је Ваш коментар?

– Једно од питања је било зашто би Србија данас морала (Косовом) да плаћа за политику Слободана Милошевића од пре шест година, и шта би радила Немачка после Другог светског рата да су је тако условљавали. А ја кажем да је и Немачка морала да плати цену (делови њене предратне територије су припале Пољској и Русији) и плаћа је и данас (у виду одштете ратним заробљеницима и логорашима). Ја нисам у време Хитлера био рођен, па ипак сматрам да је то у реду, јер се не можемо сматрати патриотама, нити достојним грађанима Европе, ако прихватамо само добре стране своје земље, а не желимо да сносимо одговорност и за оно лоше што је она учинила. Зато смо пристали да грешке прошлости платимо на најболнији начин: достојанство нације се не мери квадратним метрима.

• Од младих у Србији очекује се да одговарају за грешке претходне генерације да би били "добри Европљани", али им се, истовремено, ускраћује могућност да слободно путују Европом.

– Визне олакшице зависе од ваших власти, не од ЕУ. Зашто ви у Србији имате обичај да кривицу за неиспуњене обавезе пребацујете на друге, да њих кривите за своје неуспехе, да говорите о некаквој завери против вас, да себе доживљавате као објекат међународне политике, а не као њен субјекат? Европа нема разлога да вас држи у изолацији, напротив, у њеном је интересу да, као стабилна, напредна демократска земља, постанете део ЕУ, да прихватите европске вредности и стандарде.

Знате, мој деда је био члан Покрета отпора у Немачкој, после је био послат на руски фронт и погинуо код Стаљинграда. Ја не кривим Русе за његову смрт, већ немачко руководство које је заподенуло рат и упутило војнике у Русију.