Станови полицајцима, дугови Русима

Судски спор између Стамбене задруге „Рафинерија” и Нафтне индустрије Србије, стар осам година, према ком би НИС требало Задрузи да надокнади штету од око 600 милиона евра, могао би добити епилог 29. априла у Привредном суду у Београду, за када је заказано ново рочиште, потврдио је јуче за „Политику” Станко Јовић, директор Задруге.

Услов да се стави тачка на овај маратонски случај јесте да се на суду појави друга страна – НИС, чији су представници много пута одбијали да дођу, каже он, напомињући да је руском већинском власнику понудио да се без суда договоре тако што би дужник платио 38 милиона евра, колико је Јовић проценио да му треба да покрије трошкове градње 22.000 квадрата станова за МУП.

Руска страна је на ту понуду одговорила да „добро стоји у овој парници“ и да нема потребе за договарањем. Али, први човек „Рафинерије”, која је због тога у блокади, није умео да објасни шта то значи.

Упитан како је могуће да је дуг нарастао на 600 милиона евра, а да би се он задовољио с 38 милиона евра, директор Стамбене задруге каже да је у основном уговору записано да је дневна камата 0,2 одсто и да је због толиког одуговлачења основни дуг нарастао не на 600, него на милијарду евра.

Иначе, одлуком Вишег трговинског суда из 2002. године НИС је био у обавези да Задрузи исплати 37 милиона евра за изградњу 300 станова и више других објеката за МУП. Јовић каже да је 95 одсто посла око градње станова завршено, али да он дугује новац подизвођачима од тренутка када је НИС престао да уплаћује новац.

У разговору с руском страном како да се најбезболније реши спор Јовићу су, каже, нуђене неке непокретности (парцеле) где би он евентуално могао да гради станове, али да је све остало на идеји. На питање да ли је тачно да су на њега вршени притисци да одустане од тужбе, Јовић каже да је притисака било стално, а највише уочи продаје НИС-а „Гаспромњефту”, али да он није хтео да одустане јер се бојао да ће изгубити све.

Јовић не зна да ли је „Гаспромњефт” знао да НИС добија Стамбену задругу с толиким дуговима у аманет, али напомиње да је индикативно да „Дилоит и Туш” приликом процене вредности НИС-а није узео у обзир те наслеђене дугове. Да јесте – вредност НИС-а би морала за толико да буде смањена. Али је зато „Мерил Линч”, приватизациони саветник за НИС, уврстио и овај детаљ са Стамбеном задругом, објашњава Јовић.

Упућени у НИС-у каже да овај дуг неће покривати ни руски ни српски део компаније, већ НИС, као и да би било најбоље да се то уради тако што ће вештачењем бити утврђено колико је посла завршено и колико НИС дугује Стамбеној задрузи „Рафинерија”.

Овај извор каже да је претеривање да је дуг нарастио на 600 милиона евра, а да је помињање милијарде евра у најмању руку безобразлук, додајући да је та сума много нижа и да не би требало НИС-у да буде проблем да је исплати и тако оконча цео спор.

--------------------------------------------------------------------

Акције на берзи могу да расту и уз пословни губитак

Упитан да ли се може помислити да то што НИС пријављује пословне губитке од око четири милијарди динара за прошлу годину, уз напомену да ће коначан финансијски извештај дати ревизор, значи да држава више неће моћи да се рачуна на расподелу добити, а запослени на дивиденде, Александар Влаховић, бивши министар за приватизацију, каже, да сваки финансијски извештај захтева и ревизора, те да нема сумње да ће накнадна контрола дати праву оцену ствари. Међутим, нема сумње да ће ревизор професионално обавити посао.

Влаховић такође каже да то што је приказан губитак НИС-а уопште не мора да значи да ће то смањити сутра цену акција на берзи, јер ако компанија има стратегију развоја, што НИС има, то јој у великој мери може повећати цену деоница.