Економиста у фудбалу

У тренутку кад постоји много сумњи у снагу српског фудбала, председник Фудбалског савеза Србије (ФСС) Звездан Терзић види наш национални тим на крову света кроз четири године, на Светском првенству у Јужној Африци. Ту смелу изјаву ("наш циљ је да будемо светски прваци 2010") дао је пола године пре дебакла "плавих" на Светском првенству у Немачкој, мада треба имати у виду та репрезентација (Србија и Црна Гора) није била у његовој "надлежности".

Вест да је Шпанац Хавијер Клементе Лазаро (56) постао први селектор репрезентације Србије, уједно и први странац на том месту у историји нашег фудбала, обишла је свет. На представљању у Београду истакао је да је за његов долазак најзаслужнији Звездан Терзић који га је "импресионирао својим идејама, младошћу и динамичношћу".

Овим храбрим потезом Терзић је преузео огромну одговорност, јер нису мала ни улагања (годишња плата од 700.000 евра) ни очекивања (пласман на "Евро 2008" у Аустрији и Швајцарској). Ако "плави" из тешке групе стигну до завршног турнира, па тамо још и ураде нешто конкретно, Терзић ће постати херој. Шта ће бити ако Клементе не уради оно због чега је довден?

Иза "хитрог амбициозног човека који се води осећањима", како је још Клементе описао председника ФСС, налази се дипломирани економиста, рођен 21. маја 1966. у Врбасу, који као своју главну карактерну црту издваја "осећај за правду и правичност". Био је бритак одбрамбени играч, одважан у дуелима, а играо је за АИК из Бачке Тополе (1979-87), ОФК Београда (1987-96) и Косторију (1996/97). Са 31 годином постао је директор ОФК Београда. На том месту је провео осам година, све док није изабран за председника ФСС, 22. јануара 2005, уз подршку два наша највећа клуба Црвене звезде и Партизана.

Терзић је свестран. Завршио је и Вишу тренерску школу 1996, говори енглески, грчки и руски, ужива у књигама, а припрема и магистарски рад из економије, на тему "Место и улога лидера у спорту". Каже да потиче из породице у којој се школовање подразумева и да је зато за њега било природно да му у спортској торби увек буду и књиге. Кад је дипломирао економију још је професионално играо фудбал.

Отац му је рођен у Македонији, деда у Херцеговини, прадеда у Црној Гори... Пре осам година, у једном интервјуу, изјавио је: "Ја сам Србин, мада многи мисле да сам Црногорац зато што се највише дружим са Црногорцима". Та веза са "југом" је и због супруге Светлане (рођена у Пљевљима, дипломирани "дифовац"), бивше репрезентативке у атлетици, коју је упознао на атлетској стази пре 17 година. Обоје су тог дана били на тренингу и обоје кажу да је то била љубав на први поглед.

Звездан и Светлана имају троје деце: Костадина (14), Никшу (12) и Машу (10). Синови воле да играју фудбал, а кћерка – тенис.