С домаћином за злато

Наша млада кошаркашка репрезентација је надомак европског трона у Измиру. Данас бије битку за златну медаљу против домаћина Турске. Почетак је у 19.30 часова, а пренос је на Другом програму РТС.

У полуфиналу је Италија савладана на два продужетка – 89:83 (23:15, 12:27, 19:13, 16:15, 8:8, 11:5) у дуелу какав доликује борби за финале. Турци, који су уз "плаве" словили за највеће фаворите за престо, лако су изашли на крај са Словенцима – 96:62 (26:19, 17:17, 23:12, 30:14).

Тешко је на прсте једне руке набројати јунаке наше победе. Незаустављиви Пековић је постигао 23 поена, Мијатовић два поена мање. Драговић је подигао бедем под кошем (десет скокова), а Јереминов отео "азурима" кључну лопту у другом продужетку. Ипак, да је Марашова мека рука задрхтала, "плави" би се данас борили да сачувају бронзу из Чехова прошле године.

То што играју за позлату заслуга је стаменог крилног центра који је из ћошка погодио за три поена 11 секунда пре краја првог продужетка (78:78). Са истог места је пет минута раније покушао да донесе и победу, али док је Италијанима застајао дах, лопта се одбила од обруча.

До Марашове "тројке", која можда буде и злата вредна, "плави" су у првом продужетку били као сапети. Срљали су, покушавали су на силу да допру до италијанског коша, давали су противнику лопту у руке чинећи тиму медвеђу услугу. Чинило се да је пет минута мало да се прележе "мале богиње". "Плавима" је требало много више времена да врате кола узбрдо средином меча. Пет минута пре полувремена су водили с 31:21, а на одмор је с предношћу отишао противник – 42:35. 

Вода је увелико бујала на воденицу Италијана, а онда је Мијатовић, који ју је највише навлачио тамо, "тројком" померио њен ток. Смањио је на 76:75, 55 секунди пре краја првог продужетка. "Азури" су још једном одмакли пошто је њихов најбољи играч јуче Антонути оба пута био присебан из слободних бацања. Наш селектор Николић је посегао за минутом одмора да објасни како да се ухвати сламка спаса. Можда његове речи и нису спроведене у дело, али како укорити Мараша и Мијатовића, који га је упослио у корнеру, ако су сковали план на своју руку.

Тај погодак је сасекао Италијане, а наши су се дозвали памети схвативши да брзоплетост може да им се обије о главу. С обзиром да је Тепић напустио игру због пет личних грешака, улогу пословође је преузео Мијатовић који је у последњих пет минута играо симултанку. Постигао је шест од укупно осам поена наше селекције.

Данас ће се видети има ли последица од 50 минута велике борбе. Николић није крио да наше стиже умор, али су и упркос томе савладали све досадашње ривале на Деветом европском шампионату. Корак их дели да понове успех генерације Ракочевића, Милојевића, Станојевића, Варде, Дозета и осталих који су освојили једино наше злато, у Палерму 1998. Тада је у финалу побеђена Словенија, а у полуфиналу Турска с Ердоганом, Окуром, Туркоглуом, Тунчеријем... Турци су се против Шпаније домогли бронзе, која је њихово једино одличје у овом узрасту. Када су наши узели прву медаљу, бронзу, 1996, у мечу за треће место су савладали домаћина Турску.

Данашњи окршај може да се посматра и као дуел подмладака на који убудуће рачунају двојица селектора наш Драган Шакота и турски Богдан Тањевић што истичу и један и други. Нема сумње да ће се и медаље на великим такмичењима делити између две селекције када стасају за велика дела. Њихова језгра су већ двапут одмерила снаге у финалу, на кадетском првенству Европе 2003. у Шпанији и на јуниорском прошле године у Београду. Оба пута су се радовали Тепић, Мијатовић, Лабовић...

СЦГ: Драгићевић 6 (једна "тројка"), Тепић 14 (2), Бакић, Величковић, Лабовић, Мијатовић 21 (3), Јеремонов, Ракић 3, Пековић 23, Паунић 2, Драговић 11, Мараш 9 (1). Селектор: Николић.