Без културног шока

Група наших антрополога, социолога и економиста учествује у трогодишњем међународном научном пројекту под називом "Културни додири у европској економији и друштву након приступања Европској унији". Пројекат обухвата истраживачке тимове из осам земаља централне, источне и југоисточне Европе: Мађарскe, Пољскe, Словенијe, Чешкe, Бугарске, Румуније, Србије и Хрватске. Циљ пројекта је истраживање динамике културне размене између истока и запада Европе и процењивање утицаја те размене на друштвену повезаност унутар и између старих и нових (или будућих) чланица ЕУ.

Истраживање западне пословне културе у Србији показало је да је динамика културне размене веома сложена. Било је интересантно опажати различите начине на које се западна култура "преноси у локални амбијент". У филијалама "Рајфајзен" банке, на пример, она је пренесена директно "у пакету", у време кад је банка почела са радом у Србији. У пивари "Вајферт" уведена је у већ постојећe домаћe државно предузеће, са значајном традицијом која води порекло још из Краљевине Југославије. У "Хаузмајстору" је репатриотско знање и искуство уграђено у малу новоосновану компанију. У програму руралног развоја Тополе пословна култура са запада пренета је у провинцијалну локалну заједницу на ограничен период, док програм преношења институционалне културе у Министарство пољопривреде Србије још увек траје. Сагледане су и економске идеје на Економском и Правном факултету БУ, на Факултету за менаџмент Универзитета "Браћа Карић" као и у Центру за либерално-демократске студије из Београда, невладине организације око које су окупљени утицајни српски економисти.

Истраживање културног шока показало је да међу менаџерима високог ранга, пристиглим са запада, има оних који су себе истренирали да закораче у нову средину без посебних очекивања. Испитаници са запада који су у својим контактима са пословним људима у Србији доживели изненађења помињу скоро искључиво она позитивна. У случају "Рајфајзена" Аустријанци су били изненађени "нивоом професионалног знања и вољом локалних колега да науче и да се посвете послу". Испитаници из Србије, међутим, помињали су и непријатна изненађења. На пример, она су се појавила у контактима економиста из Центра за либерално-демократске студије с појединим страним консултантима из ванакадемских кругова, које су доживљавали као сујетне бирократе. Нека од непријатних искустава последица су и "чисте дискриминације и екскомуникације" у време санкција (током деведесетих година), када су ови стручњаци позивани на конференције које су уместо научног добијале политички карактер.

Супротно почетној претпоставци пројекта, културне разлике најчешће нису биле сагледане кроз поделу исток-запад. Испитаници из Србије правили су разлику између "странаца" и "наших људи". При томе, "странци" су доживљавани као: "видљиви и невидљиви" (присутни и одсутни власници и менаџери предузећа), "инсајдери и аутсајдери" (колеге из предузећа и партнери, клијенти и конкуренти ван њих), "прави странци и наши странци" (аутентични и повратници) и сл.

У свим студијама у оквиру пројекта препознају се и културни посредници. Особе с оваквом улогом могу бити странци с мултикултурним искуством или наши људи са радним искуством на западу. Реч је о високо позиционираним професионалцима у страним предузећима који омогућавају преношење западне пословне културе у нашу средину, од врха хијерархије на доле, уз обавезно ослушкивање гласова који долазе одоздо. Истовремено, средњи руководећи слој у овим предузећима, којег чине наши људи, имају важну улогу у мешању западне и домаће пословне културе.

Истраживање је показало да на прилагодљивост локалних актера на западну пословну културу не утиче толико њихово национално порекло колико други фактори, као што су степен образовања, урбано или рурално порекло, тип предузећа у којем су се развијали, неолиберални или неоконзервативни економски приступ итд. Аутор студије о програму развоја Тополе тврди да образовање делује хомогенизујуће и да оно надјачава разлике које проистичу из специфичности националне културе. Положај актера у хијерархији институције такође утиче на његово прилагођавање западној пословној култури.

Весна Вучинић
Етнолог, доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду