Оживљена "бетоњерка"

Бетонска хала ("бетоњерка"), на Савском пристаништу, код Ушћа, испод Калемегдана, представља прелазну нит, београдску додирну тачку између прошлости и будућности. Саграђена 1937. године као ланац робно-лучко-железничких складишта, деценијама је служила својој намени све док се није истрошила и постала депонија шута и отпада, пребивалиште клошара и пацова, пецароша, чопора паса, с понеким запуштеним магацином приде. ЈКП "Градско зеленило", у чијем је поседу "бетон-хала", пре неколико година је почело да да издаје складишта у закуп. Појавио се неочекивани закупац, Александар Д. Родић (1961, архитекта-дизајнер) чија је визија била јасна само њему и кругу најближих сарадника: направити чудо. После годину и по дана обнове, поред бициклистичке стазе, између пристаништа (где сваког дана допловљавају десетине иностраних бродова с туристима) и ресторана "Бела виста" (званично најлепша кафанска башта у Старом граду) забелео се простор са стубовима и унутрашњошћу која изазива дивљење. Унутра су салони намештаја врхунског савременог дизајна, као и егзотичног, уз галерију "Суперспејс Београд". На јесен ће бити отворен и џез-клуб. Све на око две хиљаде метара квадратних некад оронулих складишта.

Пројекат и уређење четвртине правоугаоне зграде награђени су Гран-при признањем Београдског салона архитектуре. Тада је Родић изјавио: "Боље да сам добио награду за археологију, јер сам зграду морао да ’ископам’ из гомиле најчуднијих структура, надозиданих и начичканих шупа. Зграда је удаљена на пет минута пешице од Кнез-Михаилове, окренута је ка западу, у чему има неке симболике. Заласци сунца су овде најлепши... Требало је испразнити кршом затрпан простор који није чишћен од осамдесетих година. Желео сам да Београд на овај начин изађе на реку. Крајње је време да овај део града добије ново лице и енергију".

Поводом доделе Гран-прија за дизајн, архитекта Михајло Митровић, између осталог, написао је у нашем листу: "Чудо је како је жири, ван устаљене праксе клановских расподела награда, кабинетских шема и личних анимозитета, био професионалан, па и поред неколико значајних остварења (Београдска арена, Кондоминијум, Позориште на Теразијама) с пуним правом награду доделио заиста најбољем и тиме одлучујуће капитализовао домет овогодишњег Салона... У кршу и лому запуштене бетонске хале дуге три стотине метара, поносу грађевинско-инжењерске технике Краљевине Југославије, у царству штакора, сулундара, сандука и свакојаког отпада, у азилу клошара и престоничке срамоте, на самој обали савске лепоте, отимајући дванаест поља од тих триста метара остварио је врхунско архитектонско дело, ремек-дело става, ентузијазма и професионалног поштења, сигурно данас најлепше место у Србији, толико лепо и експресивно да се лепше не може наћи ни усред Токија, Њујорка или Рија."

Тада су се појавиле прве бирократске зачкољице. Неке новине су писале да ће преуређена складишта бити "враћена првобитној намени". Постојала је основана сумња да се иза "нелогичних одлука" налазе "веома логични интереси".

Поводом тога, Александар Родић данас каже за "Политику".

– Људи су у почетку били збуњени. На све околности у вези са закупом треба гледати позитивно. Све је изглађено. Неко је нешто погрешно схватио. Знате, дивно је то кад на неком међународном аеродрому, рецимо у Сингапуру, листате престижне новине које пишу о вашем граду и земљи на позитиван начин. Најпознатији светски часопис за дизајн, енглески магазин "Ајкон", две странице је посветио нама. Обнова бетонске хале имала је феноменалан међународни одјек.

-----------------------------------------------------------

Уркјола у Београду

Овог 20. октобра, Патриција Уркјола из Шпаније, најчувенији и најтраженији индустријски дизајнер на свету, са још двадесетак уважених гостију из дизајнерске елите, одржаће изложбу у бетон-хали, на Савском пристаништу и приказати своја остварења. У области дизајна ово је најчувеније име, као у фудбалу Зидан или Роналдињо. То ће значити велику промоцију Београда у свету. Вест је ексклузивно за "Политику" саопштио Александар Родић, неколико минута после телефонског договора с водећом звездом планетарног дизајна.

- Средином септембра, на истом месту, окупиће се наши најбољи млади дизајнери са Факултета примењених уметности и имати своју годишњу изложбу - додао је.

Милорад Ћириловић

-----------------------------------------------------------

Одлагање одлуке

Радован Драшкић, директор "Зеленила Београд", предузећа које газдује обалама и приобаљем, каже да се о статусу "бетон-хале", не може одлучивати док не буде сачињен план детаљне регулације Косанчићевог венца. Он очекује да ће тим документом већ на јесен бити одређена коначна намена бетон-хале.

– Тада ћемо одлучити да ли ће 17 закупаца бити исељено. Те фирме су закупиле складишта у периоду од 1993. до 2005. године. До сада нисмо покренули ниједан спор против њих.

Мирјана Јефтић, задужена за урбанизам у Општини Стари град, каже да је главни архитекта Ђорђе Бобић недавно од планске комисије затражио да се бетон-хали не одређује никаква намена док не буде измештена пруга и и завршена градска обилазница.

– Преурањено одређивање њене намене касније може бити отежавајућа околност при уређењу овог простора. Због бољег сагледавања она ће за сада бити изузета из плана детаљне регулације Косанчићевог венца којој припада као амбијенталној целини. И задржаће постојећи статус. Касније, кроз допуне планске документације, биће коначно дефинисана њена намена.

Она каже да је Бетон-хала под претходном заштитом, јер још није утврђена њена стална заштита.

Александар Ивановић, архитекта-конзерватор, сматра да "Бетон хала није заштићено културно добро, али то не значи да Завод за заштиту споменика културе нема надлежност, јер штити просторе, а не само појединачне објекте. Бетон-хала је свакако под заштитом у смислу визуре, односно силуете града..."