Тест књижевности за будуће полицајце

Почетком априла ученици завршних разреда средњих школа, али и сви други заинтересовани, имаће могућност да конкуришу за индекс Криминалистичко-полицијске академије у Земуну. Као и на осталим државним факултетима, петице из средње школе доносе 40 поена, а пријемни испит, који се састоји из психотеста, теста базичних моторичких способности и теста из књижевности – 60 поена.

Матуранти не треба да брину што неће имати сва потребна документа јер тек крајем маја завршавају школовање – битно је да донесу сведочанства из претходне три године, а до 1. јула имају времена да донесу и сведочанства о завршеном четвртом разреду.

Декан КПА професор др Горан Милошевић инсистира на чињеници да је они нису попут војне академије како се обично сматра, већ грађанска, цивилна школа и да у двориште Академије могу слободнода дођу сви који су заинтересовани за њен рад. Овде је настава по „Болоњи”, професори се бирају у складу са Законом о високом образовању, број буџетских бруцоша одобрава Влада Србије као и на осталим државним факултетима, самофинансирајући академци плаћају школарину од 66.000 динара, а управо су прошли кроз процес акредитације заједно са осталим високошколским установама у Србији.

Оно у чему се разликују јесте чињеница да школују кадар за потребе МУП-а и других безбедносних структура, што су корисници буџета МУП-а и што надзор над Академијом обавља ово, али по потреби иМинистарство просвете. Оно што је намера декана, осим да Академију „отвори” јавности, јесте и жеља да КПА постане део Београдског универзитета, са сличним статусом који има и Богословски факултет.

– Тренутно овде имамо око 3.000 студената, од којих је половина оних који студирају по старим програмима Више школе унутрашњих послова и Полицијске академије. Наиме, оснивањем КПА јула 2006. године одлуком владе, ми смо преузели обавезу да преузмемо све оне студенте који су студирали по програму ових установа и да им омогућимо да дипломирају до 2012. године. Такође смо омогућили студентима више школе да наставе студирање по програму Полицијске академије и њих је око 600 – објашњава у разговору за наш лист др Горан Милошевић.

Он каже и да је оснивањем академије прекинута пракса да ове студије могу студирати само мушкарци, тако да је овде тренутно око 40 одсто девојака, а веома се води рачуна и о броју студената припадника националних мањина.

Сваке године се пријави између 1.600 и 2.000 кандидата, али места има само за 400 најбољих ( на буџету 120 и око 280 самофинансирајућих). Декан Милошевић појашњава да за индекс КПА могу да се пријаве сви грађани Србије, али и да постоји неколико битних предуслова. Уколико кандидат долази из грађанства – не сме да буде старији од 21. године јер је по закону о полицији граница за заснивање радног односа 27. година, док за раднике МУП-а овај критеријум не важи. Услов је такође и завршена средња четворогодишња школа, а саставни део пријемног испита је и лекарски преглед. Такође, кандидат мора да испуњава и посебне безбедносне услове – да није извршио кривично дело, нити неко од његових чланова породице.

Продекан за студије другог степена професор др Срђан Милашиновић нам показује део простора од 12.000 квадрата – деканат, слушаонице (на кратко прекидамо и предавање), библиотеку са 40.000 наслова за коју тврде да је најбоља у пољу криминалистике у Србији и у којој се налазе и веома ретке књиге из 19. века. Ту је и интернат, студентски ресторан, амбуланта, Интернет кафе, спортски објекти...

– Ми смо се акредитовали за поље криминалистике, па наш студент када заврши струковне студије добија диплому струковни криминалиста, после академских студија је криминалиста, после мастер студија – дипломирани криминалиста – мастер, а ако заврши специјалистичке студије стиче звање криминалисте специјалисте – објашњава декан.

Овде иначе постоје три смера – полицијски, безбедносни и криминалистички, а једино се овде у целој Србији студира форензика.

На питање каква је ситуација са запошљавањем, јер има примера у пракси да и у МУП-у предност имају кандидати са дипломом других факултета, професор Милошевић одговара да је раније постојао проблем са студентима Више школе унутрашњих послова, јер је само 30 до 40 одсто успело да заснује радни однос.

– Прва генерација струковни студија је завршила прошле године и сви су се запослили, њих 55. Морамо бити реални, МУП нису потребни само студенти КПА, већ и правници, економисти, лекари, математичари... Иако школујемо кадар за потребе МУП-а, ми свој простор тражимо и у оквиру других структура безбедности, попут БИА, чије стручњаке такође користимо у извођењу наставе – каже декан професор др Горан Милошевић.

Сандра Гуцијан