Весници тоталног рата

Према извештајима агенција
БЕЈРУТ, ТЕЛ АВИВ, КАИРО – Израел се и даље повија од експлозија ракета које долећу са положаја Хезболаха у Либану. Тобџије радикалне исламистичке организације испалиле су више од хиљаду пројектила на израелску територију, највише у правцу лучког града Хаифе. Са друге стране, у Либану, израелска авијација је од 12. јула спровела више од две хиљаде напада, бацивши двадесет пет хиљада граната на циљеве у либанској пограничној регији.

Први пут од избијања сукоба, јуче је израелска авијација бомбардовала обалски град Сидон. Како званични извори у Либану саопштавају, мета је било седиште исламске телевизије ЛБЦ. Окршаји су беснели и на копну. Израелска војска је у току јучерашњег дана напала неколико стратешких, пограничних насеља дуж либанске границе. Најжешће борбе вођене су око места Марун ал Рас, где је погинуло више од двадесет израелских војника, три израелска тенка су уништена...

Укупни биланс премашује пет стотина мртвих. Уз 350 жртава у Либану и четрдесетак у Израелу, погинуло је стотинак герилаца Хезболаха и педесетак израелских војника.

И, док зараћене стране не губе дах, положај цивилног становништва погоршава се из часа у час. "Стотине хиљада цивила покушава да побегне од ратних страхота", известио је репортер немачке државне телевизије АРД из Либана.

Хаос у збеговима

Званични подаци УН потврђују веродостојност извештаја. Процењује се да ће се половини милиона људи, стераним у збегове, придружити бар још толико њих. "Израелски апел цивилном становништву у Либану, да напусти кризну регију, био је сврсисходан", горко је приметио Јан Егеланд, координатор УН за хуманитарну помоћ.

Уз стране држављане, којима је уз помоћ њихових тамошњих амбасада пошло за руком да напусте пакао, Либан напуштају имућнији Либанци. Најчешће им је циљ Кипар. али, у прихватним центрима острвске републике влада хаос. Приспелим 25.000 избеглица јуче се придружило нових 11.500 бегунаца – Либанаца, Европљана, Американаца и Канађана. Према предвиђањима кипарских званичника, у следећих неколико дана на Кипар би могло да пристигне од шездесет до седамдесет хиљада избеглица.

За оне који немају куда да оду из Либана, остаје нада да ће преживети у збеговима, где влада болест, немоћ, очај. Пре свега глад. Оно мало залиха намирница које се складиште, продаје се по ценама за четири стотине одсто вишим него пре избијања сукоба. Јан Егеланд је најавио да се предузимају иницијативе не би ли се прикупило сто милиона долара, неопходних за обезбеђивање прве помоћи. Израел је, такође, показао спремност да цивилима изиђе у сусрет. Отворени су ваздушни и водени коридори за транспорт хуманитарне помоћи у луку Бејрут...

Дипломатска офанзива

Међународна заједница покренула је у међувремену низ дипломатских офанзива, не би ли се зауставило сукобљавање и крвопролиће. Апелима за прекид непријатељстава прикључио се и папа Бенедикт XVI.

Као тренутно најизгледнија иницијатива, оцењена је јучерашња посета шефа немачке дипломатије Египту, Франка Валтера Штајнмајера. Посета дипломатског првака са Шпреје, проистекла је из иницијативе Уједињених нација, Европске уније и земаља чланица групе 8. Званично, истакнут је значај разговора на највишем нивоу – са премијером Израела Ехудом Олмертом и палестинским председником Махмутом Абасом. Незванично је наглашено да је "египатском излету" Штајнмајера претходио договор у троуглу између Москве, Берлина и Дамаска. Суштина Штајнмајерове посете, извесно, није везана само за дипломатске контакте, већ и за интервенцију у духу његовог претходног занимања, када је био шеф немачке обавештајне службе.

Оживљавање обавештајно-политичких контаката Берлина и Дамаска, који се, у духу опробане праксе, активирају у време блискоисточних криза, могло би да допринесе смиривању ситуације, истичу немачки извори у Бундестагу.

Чињенице, међутим, потискују оптимизам професионалних дипломата. Ситуација је упоредива са арапско-израелским ратом из 1948. године. Као у време када су пет армија арапских земаља кренуле на Израел, не би ли га избрисали са географске карте, и данашњи противници Израела траже његово потпуно уништење. За разлику од претходних ратова, које су водили, ипак, трезвенији политичари, данас  

је могућност покретања преговора међу сукобљеним странама, постизања компромиса, сведена на минимум. Хамас и Хезболах јасно су ставили до знања да не желе да прихвате тактику уступања територија у замену за мир. Уз Западну обалу, Газу, Либан и Голан, траже све територије над којима се вије плаво-бела израелска застава, од Галилеје до Негева – по цену тоталног рата.

Милош Казимировић

-----------------------------------------------------------

ЛИБАНСКА СВАКОДНЕВИЦА

Масовне гробнице

У јужнолибанском граду Тиру, посао гробара преузели су возачи булдожера. Тачно шест стопа дубоко, око два метра, захватају моћне кашике, копају канале – масовне гробнице су последње одредиште за жртве ваздушних напада.