Ланац ломова

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 23. јула – Сада смо у раној фази нечега што бих могао да назовем трећи светски рат – сматра Њут Гингрич, својевремени творац "конзервативне револуције" у САД и могући републикански претендент за будућег шефа Беле куће. Такође поводом распламсавања кошмара на Блиском истоку, неколико верских сајтова овде упозорава да се приближава "судњи дан", што све заједно и не мора да буде у супротности, колико изгледа на први поглед, с јучерашњом поруком председника Џорџа Буша да би исход битака између Израелаца и Хезболаха, гледано "на дуги рок", требало да буде "трајни мир".

Мала варница може да изазове општи пожар, искуство је човечанства – подсећа уредник часописа "Форин полиси", Дејвид Боско, па као пример  наводи сарајевски атентат, после кога је 1914. почео Први светски рат, пошто је претходно, баш на данашњи дан тог лета, Аустрија упутила Србији неприхватљиви ултиматум. Аутор не верује да би садашње ватрирање могло да доведе до новог глобалног оружаног обрачуна, али наводи низ сценарија по којима би ипак могло да дође до великог међународног конфликта. У напису у данашњем "Лос Анђелес тајмсу", он у том смислу помиње низ потенцијалних експлозивности на хроничним жариштима као што су Блиски и Далеки исток, југ Азије, па чак и евентуално заоштравање односа сила око Белорусије, али – не више и Балкан, за чијег познаваоца такође важи.

Балкан додуше помиње и аутор чланка у данашњем "Њујорк тајмсу", политиколог Николас Самбанис са Универзитета Јејл, али само да би доказао како сада у Ираку букти грађански рат, као што је 1990-их такву врсту сукоба регистровао у Хрватској и БиХ. После Другог светског рата је, каже, било између 100 и 150 таквих обрачуна, какви сада потресају земљу, где је коалиција предвођена Американцима инвазијом 2003. срушила режим Садама Хусеина и омогућила стварање новог система, уздрманог експлозивним нетрпељивостима између два крила ислама – шиита и сунита.

Још два данашња написа у њујоршком дневнику појачавају утисак да је створен ланац ломова на широком простору "проширеног Блиског истока". У уводнику листа се, тако, истиче да се погоршава ситуација у Авганистану, почетном фронту америчког "глобалног рата против тероризма", да су тамо поново ојачали свргнути талибани, нарочито на југу и истоку земље, да нагло расте број цивилних и жртава у редовима америчких и НАТО трупа, па да је неопходно да Запад, а поготову Вашингтон, појача ангажман како би очувао постојећу локалну власт у Кабулу. Критикује се, при том, план Пентагона за смањивање трупа на том попришту, док се министарство одбране жали да су му војнички потенцијали прилично испошћени па да не може да шаље јединице ни у наговештену међународну мировну мисију у Либану…

И сукоб између Израела и Хезболаха је знатно шири од непосредног оружаног дуела – сугерише се у другој анализи "Тајмса". Позивајући се на званичне изворе, лист предочава да се у Вашингтону схвата како се тај фронт може смирити једино ако се разбије садашња "алијанса Сирије и Ирана", која "подржава милицију Хезболаха а и доприноси хаотизацији у Ираку".

Шефица америчке дипломатије Кондолиза Рајс данас креће на турнеју по Блиском истоку, где су јој предвиђени сусрети са израелским премијером Ехудом Олмертом и палестинским председником Махмудом Абасом, док сусрет с представницима Сирије није програмиран. По свој прилици, Американци ће ипак главнину ангажмана концентрисати на придобијање арапских партнера, као што су Египат и Саудијска Арабија, да придобију Дамаск за "конструктивнији приступ", који би се огледао у притиску на Хезболах да ослободи двојицу отетих израелских војника, обустави ватру и разоружа се или бар повуче с простора који је на југу Либана "пројектован" да постане "безбедносна тампон зона" под међународним надзором…