"Плави" на трону

Наша млада кошаркашка репрезентација је европски првак. У финалу је савладала домаћина Турску са 64:58 (20:16, 13:12, 12:17, 19:13). Турци су се реванширали "плавима" само по амбијенту. Темпераментна публика је испунила дворану у Измиру до последњег места.

Желела је да да подршку свом надареном подмлатку од којег очекује да се расцвета на Светском првенству кроз четири године чији је Турска организатор. Сличан призор је виђен прошлог лета у "Пиониру" када је на крилима 7.000 душа наша јуниорска репрезентација засела на европски трон. У финалу је савладала Турску па се с правом очекује да ће ривалитет две селекције да се распламса када играчи, који су тек закорачили у пунолетство, стасају за велика дела.

Још једном "Хеј Словени"

У дворани у Измиру "Хеј, Словени" се чуло можда последњи пут из грла наших кошаркаша. Морамо да се помиримо с тим да сениорска екипа, иако двоструки узастопни првак света, није међу фаворитима за злато на првенству у Јапану на којем и кошаркашка Србија и Црна Гора одлази у историју, а с њом и химна која је била симбол толиких наших радости.

Као да им је у набујалој радости на памет пало да су вероватно последња генерација која стоји постојано, млади репрезентативци, играчи рођени 1986. и 1987, певали су је из свег гласа и сви од реда, и они из српских клубова, и они из црногорских. Најгрлатији је можда био селектор Мирослав Николић који се у истој ситуацији нашао два пута, као помоћник Желимира Обрадовића на Европском првенству у Шпанији 1997. и на Светском шампионату у Атини 1998.

Од синоћ искрени поклоници овог спорта ни за живу главу неће да вам кажу да је кошарка код нас утучена. Дебакли најбољег тима на Олимпијским играма у Атини пре две године и на Европском првенству код куће прошлог лета су оставили ожиљак, али из Турске, данас око 13 часова, стиже мелем.

Млади су вратили веру у нашу кошарку, убедивши нас са свих осам победа у Измиру да је она посрнула само на кратко и да у млађим категоријама и даље постоји врело с којег може да се напаја за многа лета. Узраст који је освојио злато је први до сениорског тима, а селектор Драган Шакота је обећао да ће му непрестано бити на оку.

Можда је сада пуковнички рећи да је мирисало на најсјајније одличје, али је ова репрезентација имала крој за највећи домет. Њену "старију" половину чине играчи који су прошле године освојили бронзу у Чехову после само неколико дана правих припрема. У "млађем" ешелону су јуниорски прваци из Београда који у овом узрасту могу да играју и догодине. То је генерација у коју се полажу највеће наде с обзиром на то да је неприкосновена била и на кадетском шампионату Европе пре три лета у Шпанији. За будућност не треба да бринемо, а ни за одбрану трона идуће године.

Хладнокрвни играчи

Наши су остали хладнокрвни у гротлу дворане у Измиру. Неодољиво су подсетили на трофејну генерацију која је 1995. и 1998. до очаја доводила 20.000 Грка, уосталом и десет хиљада Турака у хали "Абди Ипекчи" у Истанбулу 2001.

Паклена атмосфера је везала и руке и ноге домаћим љубимцима. Деловали су као сапети па су их "плави" од почетка узели под своје. Стамени центар Пековић је с првим минутима истакао кандидатуру за најбољу петорку првенства. Организатори су се огрећили о неке нађе друге играче, али о њега, једноставно, нису могли. У ту поставу су после финала уврштени Турци Акјол и Иљашова, Словенац Прелџић и Италијан Витали.

Док су се домаћи играчи борили са собом, "плави" су смисленом игром увећавали предност. Драгичевић је у најважнијој утакмици оправдао поверење селектора који га је повео у Турску, иако је крилни центар био под знаком питања због повреде.  

С две "тројке" Турци су ућуткани, а њихови играчи још једном сасечени и то таман када се можда и назирао опоравак. СЦГ је повела с 26:18. Залиха је у другој четвртини увећана на 33:23.

Домаћин је кадтад морао да се дозове памети, јер се екипа с појединцима у које се куне и селектор сениорског тима Богдан Тањевић никада не сме потценити. "Плави" су себи приуштили тај луксуз, а противник се приближавао миц по миц. Наруку му је ишла и техничка грешка нашем селектору Николићу који је бурно реаговао на прекршај који је из чиста мира досуђен Паунићу. Иначе, главни судија је био Италијан Ламоника, делилац правде у финалима на два последња Европска првенства за сениоре, у Шведској 2003. и у "Београдској арени" прошле године.

Публика је постајала све бучнија, а Турцима је самопоуздање порасло када су нанизали седам поена без иједног примљеног и повели са 43:40 у 27. минуту, први пут после уводних 3:2. У последњу четвртину се ушло с 45:45.

Наше последње европско злато

Снага нашег тима, његова челична воља ојачана инатом, али и умеће због којег је ова генерација велика нада наше кошарке дошли су до изражаја када је било најпотребније. Руке су морале да буду гурнуте у ватру. Криза је преброђена, а када су Турци увидели да им тло измиче под ногама почели су да срљају, бесомучно покушавајучи да тројкама спасу што се спасти да. Посезање за оружјем које није било убојито само је олакшало посао нашима.

Тепићева одважност 51 секунд пре краја била је најава да ће на бронзу из Чехова да буде стављена позлата (61:56). Домаћин се батргао још колико је могао. Тачку на победу је ставио Пековић закуцавањем. Наши су похрлили једни другима у загрљај, а најбољи играч Турске Акјол је бризнуо у плач.

До победничког постоља наши су дошли једни другима на кркачама. Баш онако како су сениори учинили пре уручивања златних медаља на Европском првенству у Истанбулу 2001. Било је то наше последње европско злато. Не каже народ за џабе да на младима свет остаје...

СРБИЈА И ЦРНА ГОРА: Драгићевић 18 (три "тројке"), Тепић 13 (1), Бакић 6, Величковић, Лабовић, Мијатовић, Јереминов, Ракић 2, Пековић 18, Паунић 2, Мараш 5. Селектор: Николић.

ТУРСКА: Акис, Ерден 5, Алтинтиг, Акјол 13 (2), Иљашова 21 (3), Каваклиоглу, Цетин 2, Бајав, Ашик, Налга 4, Савас 5 (1), Демирел 8 (1). Селектор: Изић.

--------------------------------------------------------------------------

Они су освојили злато

Селектор: Мирослав Николић