Глас против самовлашћа

Од прве серије написа и разговора на тему новог Шаховског савеза Србије додатадашњи ШССЦГ је практично престао да постоји, најпре одлуком ШСС против заједничке Прве лиге СЦГ, а од пре два дана и званичним иступањем ШС Црне Горе.

Шаховски савез Србије је сада самосталан, али без славља и већег напретка у преузимању својих државних улога, док су комшије из Црне Горе већ одржале Скупштину, увелико планирају међународна такмичења и управо завршавају своје прво појединачно државно првенство.

Прилика је, опет, да се чују коментари искусних шаховских радника. Драгољуб Јоксимовић, више од три деценије шаховски новинар "Политике", краткотрајни селектор који је уочи несуђеног дебија на Олимпијади у Торину смењен заједно са својим тимом, има много тога да каже:

Обрачун с играчима

– Пре погледа у будћност, ваља истаћи централни проблем који је нарочито погубно деловао у последње четири године. Користећи несложност и егзистенцијалну несигурност играча, руководећи људи испољили су безобзирно самовлашће. Oдлуке у закулисним договорима биле су у складу само са приватним интересима. Негативна кадровска селекција по делегатском систему омогућила им је да постану "шефови у бутику", важнији од свих. У таквој поставци велемајстори су морали дуго да цупкају у чекаоницама или да као ђаци држе руке у ваздуху на седницама да изнесу своја мишљења. А ваљда је свима јасно да је брига о врхунским играчима и младима као њиховим наследницима суштина постојања организације.

– Зачудо, шампион и репрезентативац Божидар Ивановић био је страсни покретач сукоба и дубоке кризе. Као председник ШССЦГ, довео је непроверене особе у шах и изазвао финансијски колапс, а потом као селектор пристрасно убацивао Косића уместо Иванишевића, Н. Ђукића уместо Дамљановића... Све то уз подршку ШСЦГ. Када су млади репрезентативци показали да су постали личности и да више неће ћутке да трпе понижења – криза је ескалирала. Епилог је сурова одлука три председника и њихових шаптача да ликвидирају најјачи тим за Торино. Тиме су, у ствари, очеличили играче, помогли им да издвоје кукољ и буду непоколебљиви у ставовима.

– Зашто се упорно избегава расправа у Савезу о спектакуларној бламажи нашег шаха на Олимпијади? Ако су играчи одбили учешће у националном тиму због недисциплине, ваља их жестоко казнити! Ако се, пак, испостави да су "шерифи" без правих аргумената, само петнаест дана пре почетка такмичења, променили састав да би "ишибали" селектора и играче, онда су њихове оставке минимум оног што могу да учине у корист шаха. Да све буде јасно: најпре председник ШССЦГ Дејан Станковић и председник ШСС Срђан Спасојевић.

Растанак без плана

Раздвајање савеза Србије и Црне Горе је практично завршено. Извесно је готово само једно, да Прва лига Србије почиње 26. августа на Златибору. Да ли је то први корак напред?

– Олакшање је једна невоља мање. Одласком Шаховског савеза Црне Горе, српски шах неће више служити као сервисна станица мањем брату – у име "јединства у заједници". Притом, нимало не замерам Срђи Драгашевићу, Божидару Ивановићу и Владимиру Шакотићу што су, разумљиво, бирали најслађе плодове за своје. Пресуђивали су у свим виталним одлукама, убирали профит од готово свих заједничких такмичења, промовисали ШСЦГ у ФИДЕ и Европској шаховској унији, итд. Зато не чуди што би желели да остваре: "И после ШССЦГ – Шакотић!" Међутим, тешко ми пада што је то чињено захваљујући огромној, готово поданичкој помоћи многих руководилаца српског шаха!

– Ипак, погрешна је одлука о раздвајању Прве лиге. Пре свега, свим црногорским шахистима апсолутно ваља пожелети много успеха у будућности, али свако ублажавање конкуренције, смањивање дворишта, штети интересима играча и шаха. Ко не би волео да посматра дуеле Николе Ђукића, Драгише Благојевића, Милана Драшка, Драгана Косића, Бора Миљанића, Блажа Калезића и других? Нажалост, челни људи српског шаха нису имали смелости да јавно кажу да је проблем у томе што десет тимова шахиста и најмање толико женских клубова треба да гостује у Херцег-Новом, где ће комплетна зарада да припадне – домаћинима! Требало је да се понуди процентуална деоба зараде по броју клубова или да се заједничка лига одржи негде у Србији. Овако, у складу са лицемерним односима који овде већ дуго царују, прикривен је реваншизам и бунт против осионих моћника.

– Све је то последица потпуне неприпремљености ШС Србије за раздвајање. Разлаз је дочекан без икаквог плана и програма, стратегије. Тек сада се, на брзину, на ретким седницама, отклањају актуелни проблеми.

– Ако неко искрено хоће да се заложи да шах у Србији буде на знатно вишем нивоу него до сада, примарни задатак је да се утврди ко је "газда у кући". Да ли ће ШС Србије да постане централизовани државни форум са обавезујућим прописима, или ће савези централне Србије, Војводине, Косова и Метохије и Београда и даље да буду аутономни, да раде по својим ћефовима, а да у ШСС прегласавањем намећу своју вољу. Ако буде тако, три савеза увек могу да држе лекције Шаховском савезу Београда у коме су око 80 одсто прволигашких и друголигашких клубова и око 80 одсто велемајстора и интермајстора!

Окретање стручњацима

Шта можете конкренто да предложите за почетак постављања нових темеља у ШС Србије?

– Предлог од судбоносног значаја је да што пре замолимо седам–осам стручњака да напишу своје предлоге за план и програм развоја шаха у Србији. Потом би, после расправа у свим савезима, било прихваћено оно што је хитно, битно и реално. Нешто би било остављено за касније, а дакако би много тога било и одбачено. Једино тако би јавност знала ко шта ради и зашто.

– Докле иде нестручно и штетно деловање садашњих такозваних шаховских радника види се по томе што острашћено негодују против недавних врло одмерених написа на ступцима ове рубрике. Дакле, упркос томе што је шах потпуно изгубио медијски рат, ваља апсолутно забранити јавну критику! И то у листу који има вишедеценијску блиставу традицију праћења шаха, у озбиљној и добронамерној рубрици.