Скупо раздвајање врста осигурања

Добро је што је Србија, продужила, за сада до краја 2011. године, рок за примену прописа о разграничењу животног од неживотних врста осигурања, јер би инсистирање на доследном спровођењу закона, који налаже поделу старих осигуравајућих друштава на те две врсте осигурања имало веома негативан утицај на пословање те „индустрије”, каже за наш лист председник Управног одбора осигуравајућег друштва „Граве” у Београду Кристоф Цетл, залажући се за решења која нису у „сукобу” с директивама Европске уније.

Тржиште осигурања у Србији је, према оцени Цетла, још релативно неразвијено у поређењу с другим земљама. О томе сведочи чињеница да је учешће остварене премије осигурања у бруто домаћем производу свега 1,9 одсто. То значи, истовремено, да је српско тржиште добар потенцијал, али подела такозваних композитних друштава на она која се баве само животним од осталих врста неживотних осигурања, увећала ионако високе трошкова пословања. По процени Цетла чак и до 30 одсто.

А шта то значи за нашег обичног потрошача, купца полисе осигурања? Суштина раздвајања послова животног од неживотних осигурања је да волатилност неживотних осигурања не утиче на стабилност животног осигурања, како када је у питању вероватноћа настанка штете, тако и када су у питању трошкови и улагања, истиче Цетл. Обичан потрошач неће имати предност од тога да су друштва раздвојена, а да имају истог власника.

Усвајање законског решења, по коме се рок за обавезно разграничење животних и неживотних осигурања продужује до краја 2011. године, омогућиће бар да се организује јавна расправа након које би се могла донети решења која ће ускладити наше законе са прописима ЕУ и допринети развоју делатности осигурања која представља мотор сваке националне економије.

Први човек „Граве” осигурања у Србији високо уважава чињеницу да је Србија доношењем Закона о осигурању 2004. у највећој мери ускладила своје законодавство с правом ЕУ. Закон је прописао одређене рокове постојећим друштвима за осигурање за усаглашавање статуса и пословања, па и, између осталог, и разграничење животних и неживотних осигурања. Рокови су већ трећи пут продужени.

Цетл разуме, такође, и захтев Народне банке Србије, која се, као надзорни орган над обављањем делатности осигурања, залаже за поштовање законског решења, односно за дефинитивне промене статуса и пословања постојећих композитних друштава за осигурање којима ће се извршити разграничење животних и неживотних осигурања. Намера НБС је да онемогући коришћeње финансијских извора животног осигурања за „вађење” неживотних врста осигурања из економских проблема или да се на терет животног не води агресивна ценовна политика у неживотном осигурању.

Постојећа друштва за осигурање, преко свог удружења, сведочи Цетл, предложила су измене Закона о осигурању које би омогућиле старим друштвима, која су на дан ступања на снагу постојећег прописа била композитна, да то и остану по испуњењу одређених услова.

Шта то значи?

Директиве ЕУ, баш као и пропис Србије, налажу раздвајање животног од неживотних осигурања, али допуштају националним законодавствима да у одређеним сегментима имају нешто другачија решења. Баш онако како је то урађено у Аустрији, Словенији, Хрватској, Румунији и Италији. Закључак компаративне анализе, односно правног мишљења је да прописи ЕУ полазе од принципа раздвајања животног и неживотног осигурања, али остављају отворену могућност да већ постојећа композитна друштва наставе са истовременим обављањем обе групе послова осигурања уз испуњење одређених услова.

Којих?

Да рачуноводство и књиге појединачних група осигурања морају да буду вођене одвојено (раздвојени биланси). Да се посебно исказују капитал и минимални гарантни фондови за животна и за неживотна осигурања, одвојено обрачунавају техничке резерве и посебно исказује инвестициони портфолио. Пренос средстава из једне групе послова на другу само уз претходну сагласност надзорног органа и да се ради одвојено извештавање.

-----------------------------------------------------------

Интерес свих

За Цетла је, у овом часу, најважније да се због крутог држања слова прописа не направи већа штета од онога што би прописима ваљало предупредити. Србија је, не само по његовом мишљењу, тржиште у успону, када су му ефикасност и нижи трошкови много потребнији него доследно инсистирање на решењима ЕУ. У томе га, каже, уверавају и интереси највећих осигуравајућих, композитних осигуравајућих друштава („Дунав”, ДДОР „Нови Сад”, „Граве”, „Триглав”, „Делта – Ђенерали” и „Винерштедише”), које у Србији држе више од 70 одсто тржишта. Ваљда је и то довољан разлог да законодавац поведе рачуна о њиховим, али и интересима грађана Србије – да имају добро, али и јефтиније осигурање.

Слободан Костић