Машинска претрага

Славни српски научник и проналазач Михајло Пупин Америку је освојио знањем, истоимени београдски институт на истоветан начин осваја – Европу.

Европска комисија за науку 14. јула прогласила је нашу угледну научну установу за Центар изврсности напредних веб-технологија (Web4WeB пројекат Европске уније), чији је духовни покретач и први руководилац

проф. др Сања Вранеш. Надметање је расписано у децембру, рок за пријаву је истекао у марту, а тек минулих дана европски комесар др Јанез Поточник обзнанио је ову новост у српској престоници.

Истраживачима и стручњацима са Звездаре то је трећи задатак који им је поверила Европска унија из тзв. Шестог оквирног програма (претходна два су раније уговорена – један у склопу Interregа, а други под окриљем

"Освојили смо 24,5 од 25 поена, за четири захтева чисте петице, а пет мање за пети зато што нисмо предвидели да, користећи електронске везе, подучавамо полазнике по земљама западног Балкана. Другим речима, преко семантичког веб-портала који осмишљавамо", каже за "Политику" научни директор "Михајла Пупина" и предавач на последипломским студијама на Електротехничком факултету у Београду.

Интернетски океан

Наша саговорница годинама за Европску комисију оцењује истраживачке програме из информационо-комуникационих технологија, па јој није било нимало тешко да себе замисли у кожи процењивача властитог предлога. Поступак пријављивања је једноставан, али није једноставно убедити међународне зналце да баш ви завређујете то ласкаво признање и новчану потпору.

Шта се подразумева под напредним веб-технологијама?

У веома слободном преводу, "Широм света разапету мрежу" (World Wide Web или, што скраћено исписујете кад претражујете на Интернету, www) измислио је 1989. Тимоти Бернерс Ли за Европски центар нуклеарних истраживања (CERN) у Женеви. Веома разгранатом и сложеном мрежом се размењују хипертекстуална документа и претражују странице на сродан начин урађене.

Одавно је сагледано да се интернетским океаном, са изобиљем драгоцених података, споро плови и да се у трагању губе сати и дани. Покаткад се осећате као Одисеј на повратку у родну Итаку. Уочивши ту готово непремостиву препреку, истраживачи су се досетили да мукотрпни посао препусте рачунарима. На темељу значења речи или појмова, човек унапред зна шта тражи, како да тој вештини – избрушеној у еволуцији – научи машину?

Из големе муке и прешне потребе породио се тзв. семантички веб (Semantic Web) или подучавање рачунара да према значењу налазе, баш, то што вас занима. Има, свакако, и других поступака које смо призвали пређашњим питањем – обележавање природним језиком, интелигентни агенти, системи за подршку одлучивању и тако редом. Свим побројаним и сличним изазовима бавиће се у будућем Центру изврсности напредних веб-технологија.

Нимало не заостају

"У тој области имамо неопходно знање, што доказује висока оцена коју су нам независни европски експерти изрекли", објашњава проф. др Сања Вранеш. "Идеја да пријавим нашу установу заискрила ми је у глави, управо, када сам оцењивала Европску мрежу изврсности (REWERSE), саткану од 25 истакнутих европских истраживачких установа за семантички веб, коју усмерава Технички универзитет у Минхену. Схватила сам да ‘Михајло Пупин’ нимало не заостаје, напротив предњачи."

Као и прослављени претеча по коме су се назвали, стручњаци Института "Михајло Пупин" одавно зарађују хлеб са седам кора претварајући научне плодове у производе и технолошка решења за домаће и страно тржиште. Своје место под европским сунцем нашли су у трећем по важности опредељењу – информационо-комуникационим технологијама.

Из најновијег истраживачког прегнућа очекују се достигнућа која ће нас приближити жељеном циљу – уласку у Европску унију, што без темељне дигитализације и информатизације није остварљиво. У извештају Светске баке у вези са стањем информационо-комуникационих технологија у Србији, "Михајло Пупин" се издваја као међународна светла тачка.