Први председник Савеза градио пруге

Међу великим бројем српских филателиста који су својим радом унапредили нашу филателију је и инжењер Александар Ј. Петровић, први председник Савеза филателиста Србије.

Рођен је у Смедереву 1882. године. Поштанске марке су почеле да га занимају када је имао десет година. Брижљиво их је стављао у једну кутију. Након завршене ниже гимназије са породицом се 1896. године сели у Београд где се уписао у Другу београдску гимназију „Вук Караџић”. У школи је било још деце која су сакупљала марке, па је са њима почео да их размењује. Као добар ђак помогао је у учењу своје другове или им је радио домаће задатке, а као награду често би добијао поштанску марку са писма које је стигло поштом. Због тако лепе „зараде” радо би се одазивао позиву да неком помогне. Уместо у кутију марке је почео да ставља у мале класере.

Александар Петровић је дипломирао на Техничком факултету при Високој школи у Београду и запослио се у државној служби у Дирекцији железнице. Био је у многобројним комисијама за израду прописа у вези са железничким саобраћајем. Био је члан комисије која је направила план и извршила конструкцију главне железничке станице након Првог светског рата. Када је први пут отишао у иностранство 1907. године, у Берлину је купио филателистички албум за цео свет у коме је био означен простор за сваку марку која је изашла до тада. Број тих марака није био велики, а тематска филателија још није постојала јер су мотиви били углавном ликови суверена држава. До почетка Првог светског рата редовно је узимао годишње допуне албума са маркама емитованим те године. Као и код већине филателиста област сакупљања се смањивала. Брзо је увидео да сакупити марке целог света је готово немогуће па се определио за Европу.

Током 1915. године Александар Петровић се са својим особљем и радницима евакуисао преко Албаније и Скадра на Солунски фронт, где је био на грађењу војних железничких пруга на фронту код Суботског и Битоља. За то време окупаторске власти су заузеле његов стан у Београду. Када се вратио затекао је опљачкан стан и свега неколико марака мале вредности. Притиснут невољом у Другом светском рату, морао је продати већи део збирке коју је створио између два рата.(/slika2)

Био је и политички активан. На Великој школи учествовао је у буни против сената 1902. године и у познатим мартовским демонстрацијама 1903. године. За одборника Београдске општине био је изабран 1908. године и ту је остао до пред сам почетак Првог светског рада. Од 1952. до 1957. године био је одборник Народног одбора града Београда. Поред овог инжињер Петровић је годинама активно радио за Црвени крст и више пута био члан управе.

Као управник поморства и речног саобраћаја, писао је више пута у „Политици” током 1937. године. У филателистичким часописима и публикацијама написао је преко сто чланака, а био је уредник и члан редакцијског одбора часописа „Филателиста” – органа Савеза филателиста Србије. Писао је стручне чланке као што су „Водознаци” на европским маркама до 1941. године, уређивао је рубрику „Упути у филателију”. Бавио се и каталошким радом који се односи на пригодне жигове.

Године 1948. изабран је за првог председника СФС-а. Био је секретар Југословенског филателистичког савеза. Касније је изабран за почасног председника СФС-а, а први је добио златну значку Савеза филателиста Србије. Изабран је за почасног члана Савеза филателиста БиХ, почасног члана Хрватског филателистичког савеза и почасног члана Савеза филателиста Југославије. Између два светска рата био је члан управе Српског филателистичког клуба.

Бора Станковић