Куће за роботе

„Изградимо кућу за роботе” назив је изложбе Николе Коље Божовића која је отворена у београдској галерији „Звоно”. Поставка је наставак изложбе из 2007. „Инвазија робота”, а организована је у два дела. Никола Коља Божовић је магистрирао на Одсеку зидног сликарства на ФПУ у Београду, члан је и један од оснивача групе некадашње уметничке групе „Хајп”.

– Изложбу сам поделио у два дела. У једном се налазе реминисценције и жеље робота отелотворене у облику уља на алуминијуму, а поред ових слика изложене су и скулптуре од нерђајућег челика. У другом се налазе цртежи и нацрти куће за роботе, приказани на архитектонски начин. Поставку, дакле, чине скулптуре, слике и нацрти типични за архитекте, објашњава Божовић који је, користећи нове медије, путем Ју-тјуба позвао публику да дође на његову изложбу отворену до краја овог месеца.

О томе како су људи реаговали на нови циклус његових радова и шта за њега значи прилика да се представи јавности, Божовић објашњава:

– Колико год изложба у Србији ретко доведе до промене у животу уметника, значајно је представити радове, јер након тога уметник почиње другачије да их гледа. Људи су можда зачуђени мојом концепцијом, комбинацијом слике, скулптуре и архитектуре. Али та комбинација различитих медија је будућност уметности. Уметник будућности биће нешто слично машинама за домаћинство и мораће да буде способан да реагује на различите начине.

Роботи Коље Божовића имају све одлике људског бића, а аутор је графички приказао истраживања живота и положаја робота у савременом друштву.

– Данас се за све праве статистике, па сам их и ја направио за сопствене производе. Зашто се бавим роботима, чак и бринем о њиховим кућама? Па, сви смо ми васпитавани преко Холивуда, тако да сам као сунђер упио тај начин размишљања. Многи су ми рекли да су роботи стара тема, али они још увек не постоје, нисмо успели да направимо оне који ће задовољити све наше прохтеве. А то је једини разлог због којих желимо да их направимо, што је показатељ људске жеље да се докаже, као стваралац, као бог, тврди уметник.

(/slika2)На наше питање, шта да урадимо ако их једног дана створимо тако да буду бољи од нас, Божовић уз осмех одговара:

– Обично апокалиптични филмови то тако и приказују. Сигурно је да ће наши роботи једном бити супериорнији у односу на нас. Историчарка уметности Данијела Пурешевић је у свом тексту добро упоредила моје роботе у информатичкој ери са употребом анђела у црквеној или декоративној уметности на фасадама у прединдустријском добу, тако да је кућа за роботе логичан наставак моје приче. А једна зграда у Београду, која би служила за смештај робота, могла би да утиче на туристичку понуду града. Ту би могао да буде смештен научни институт, колекција неког музеја или дискотека – каже Божовић кроз смех.

Никола Божовић је често присутан на уметничким сајмовима у свету, захваљујући Галерији „Звоно” – у Бечу, Келну, Москви, Болцану.

– Навикавамо западне колекционаре на могућност да постоји неко ко долази са Балкана и ко покушава да се уклопи у њихов систем. Недавно сам био и у Мајамију. Ови сајмови су окренути младим уметницима и савременој уметности која није стигла да се комерцијализује. Направљени су као нека врста смотре онога што ће једног дана бити на тржишту. Довољно је рећи да они имају галерије које постоје 150 година, у власништву једне породице, а увек су биле окренуте савременој уметности, излагале су оно што ће тек бити прихваћено. Ти сајмови величанствено изгледају, на њима можете да видите све и сваког – од Бреда Пита који пролази поред вас са својим саветником за савремену уметност, до младих уметника који су једва скупили паре за карту.

Дела Коље Божовића налазе се у неким приватним колекцијама као што је Борусан, велика корпорација као наша „Делта” која купује радове младих аутора, у Турској, у Келну и у Бечу.

Б. Лијескић