Коме треба украјински гасовод

Нова украјинска власт мора да учини све што је у њеној моћи како би гасни транспортни систем којим земља располаже постао атрактивнији за стране партнере, изјавио је Андреј Кљујев, први вицепремијер бивше совјетске републике. „Уколико се то не догоди, после изградње јужног и северног тока, украјински гасовод више никоме неће требати”, објаснио је Кљујев на конференцији за новинаре у Запорожју.

Први вицепремијер Украјине свој став је изнео у светлу најаве новоизабраног председника Виктора Јануковича о стварању конзорцијума у којем би учествовали Русија, као произвођач гаса, Украјина, како транспортер, и Европска унија као крајњи потрошач. Конзорцијум би био заснован на једнаком учешћу све три стране (по 33,3 одсто), а циљ је да се коначно елиминишу сви проблеми који су у неколико протеклих година условљавали повремену обуставу протока руског гаса ка земљама на западу Старог континента.

Јасна је жеља Украјине да своју пољуљану политичку позицију у Европи поправи управо тамо где је и нарушила – на проблему гаса. Подсетимо, претходна „наранџаста” власт, покушавајући да се што више приближи ЕУ, а уз што бржи излазак из сфере утицаја многодеценијског савезника Русије, као једно од јачих оружја користила је и свој гасни транспортни систем. Обуставе протока енергента кључног за функционисање великих делова западноевропске привреде требало је да скрену пажњу на незавидну постсовјетску позицију Украјине.

Испоставило се, међутим, да је процена била погрешна. Таквом политиком Кијев је на себе навукао гнев и Москве и европских престоница. Не треба ни сумњати да је то био један од јаких мотива страних партнера да се, без много кајања, опросте од претходног украјинског председника Виктора Јушченка и приклоне се његовом љутом противнику – Јануковичу.

За Украјину се погрешна политика „наранџастих” испоставила као велики стратешки проблем. Наиме, да није било „гасне игре” питање је колико би европски партнери били наклоњени руским пројектима северног и јужног цевовода, који у широком луку заобилазе територију највеће (сем Русије) европске земље. Питање је и какву би подршку добио цевовод „Набуко”, замишљен као алтернативни испоручилац гаса из централне Азије.

Јанукович настоји, на све начине, да умањи штету: Али да ли је то и могуће. Из руског „Гаспрома” поручују: „Нема никаквог разлога да се мења стратегија изградње јужног и северног тока. Господин Јанукович неће бити на власти толико дуго колико ће тећи гас”. Слично мисли и Герхард Шредер, бивши немачки канцелар а садашњи руководилац пројекта „Северни ток”. По његовом мишљењу, украјински транспортни систем већ за 20 година неће бити употребљив. „Проблем транзитног цевовода кроз Украјину није у томе што би неко којекаквим политичким одлукама поново могао да заврне гасне вентиле. За 20 година тај систем, једноставно, неће бити технички способан да функционише задовољавајућим капацитетом.

Да ли ће Јанукович успети у својој намери да створи поменути гасни конзорцијум остаје да се види. Јер проблема има и код куће. Наиме, предавање стратешког система земље на управу странцима нема баш превише присталица, ни међу грађанством, ни међу заступницима у парламенту. Са друге стране, ни прозвани (Русија и ЕУ) баш се не утркују ко ће пре прихватити Јануковичеву понуду и великим парама финансирати неопходни ремонт украјинских цевовода. У „Гаспрому” су врло јасни: под своју контролу добили би тек трећину овог система, а када прораде оба нова гасовода (северни капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње, и јужни кроз који ће протицати чак 63 милијарде), транспорт преко Украјине постаће – излишан.

С. Самарџија