Најслађи профит – миран живот

За четири године, колико се примењује Закон о заштити конкуренције, ниједан монополиста није кажњен због злоупотребе доминантног положаја, казао је јуче Слободан Милосављевић, министар трговине и услуга. Учествујући на округлом столу „Шта је то конкуренција” у организацији Центра за либерално демократске студије и Европске банке за обнову и развој, надлежни министар је оценио да је садашњи правни оквир добар, али не и довољан.

– Идеал свакога ко улази у било који бизнис јесте да постане монополиста. Онај ко каже другачије, или лаже или није свестан тога. То није, само по себи, лоше, штетно је када неко злоупотребљава доминантну позицију. Држава и надлежна Комисија за заштиту конкуренције то морају да санкционишу – објаснио је надлежни министар.

У дискусији за округлим столом чуло се и да је најскупљи од свих монополских профита – миран живот.

Питали смо надлежног министра у којим се то секторима у Србији данас мирно живи.

– Сви они који немају конкуренцију, мирно живе. Постоје предузећа која су наслеђеним или природним путем, монополисти. На пример, у Београду не можете никоме да платите комуналне услуге и воду осим Инфостану, ЕПС је једини испоручилац струје, „Србијагас” дистрибутер гаса – објаснио је Милосављевић, не улазећи у етикетирање приватног сектора.

За разлику од њега, Борис Беговић, председник ЦЛДС-а и модератор скупа, одбио је да одговори на питање о монополистима у Србији.

– Нећу, зато што је ово скуп о заштити конкуренције, а не конкурената. А то што ћете наставити да постављате исто питање, не значи да ћу променити одговор који сам већ дао – категоричан је Беговић.

Како каже, није овде питање да ли је казна за злоупотребу доминантног положаја изречена или не, већ то што се у Србији још не разуме шта је то конкуренција.

– То је надметање, притисак који тера све тржишне играче да дају све најбоље од себе. Заштита конкуренције подразумева заштиту тог притиска и надметања и то тако да конкурентима буде теже, да би свима нама било боље – објаснио је Беговић.

Иначе, конференција у „Сава центру” јуче је протекла без „главног јунака”, односно Комисије за заштиту конкуренције. Према речима организатора, ова институција била је на листи званица, али се нико није одазвао позиву домаћина. Интересантно је да су представници већине компанија, који су се нашли под лупом Комисије, јуче били у конференцијској сали. Тако су лекције из области конкуренције пажљиво слушали представници компанија „Делта”, „Салфорда” и кабловског оператера СББ.

Мирољуб Лабус, професор Правног факултета, истакао је да се Комисија за заштиту конкуренције највише бавила недозвољеним концентрацијама (89 одсто случајева), затим злоупотребом доминантног положаја (шест процената) и картелима (пет одсто).

Пол Мофит, представник ЕБРД-а, поздравио је измене Закона о заштити конкуренције, док је Алберто Карамата из Европске комисије још једном истакао да није проблем правни оквир, већ његова примена. Милица Делевић, директорка владине Канцеларије за европске интеграције, подсетила је да је једна од обавеза Србије приликом придруживања ЕУ заштита конкуренције, која подразумева заштиту тржишта. Према њеним речима, у другој години примене Прелазног трговинског споразума са ЕУ, просечна царинска стопа спуштена је на 3,65 процената. При чему, за пољопривредне производе она износи безмало 10 одсто, док је за индустријске око два процента.

А. Николић