Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Херцеговци не дају светињу

Херцеговци не дају светињу
Међугорје годишње посети више од милион ходочасника

Вест да је Ватикан формирао комисију која ће се бавити феноменом Међугорја одјекнула је међу мештанима овог херцеговачког градића. Саму чињеницу да је Света столица почела да се бави аутентичношћу овог, наводног, светилишта у које се сваке године слије више од милион католика из целог света сматрају великим позитивним догађајем.Али су опрезни кад су у питању оцене о томе да ли ће Папа Бенедикт Шеснаести признати међугорска указања.

Феномен Међугорја траје од 1981. када је шесторо деце из овог краја на брду изнад места наводно видело Богородицу. Међугорска Госпа од тада се, наводно, стално указује „видиоцима” и до данас је, према њиховим тврдњама, било више од 40.000 указања. Без обзира на то што службена Црква није признала ово светиште, то није спречило 40 милиона верника из целог света да посете ово мало херцеговачко место које је од сиромашног кршевитог краја постало треће најпосећеније католичко светилиште у свету.

Мостарски бискуп Ратко Перић одувек је негирао постојање указања у Међугорју, а његов претходник Павао Жанић својевремено је изјавио „да је то највећа превара у историји цркве”.

Шеф Туристичке заједнице Међугорје Жељко Васиљ за „Политику” каже да је формирање ватиканске комисије за Међугорје велика ствар јер се тиме показало да је Ватикан препознао да се ради о месту од светског значаја, као и да се овај проблем издигао изнад локалне цркве.

„Комисија ће вероватно радити и истраживати годинама. Остаје да се види шта ће да одлуче. Црква вероватно неће признати Међугорје док су живи ’видиоци’”, сматра Васиљ. Додаје да је формирање комисије потврда да у Међугорју има нечега натприродног.

И остали мештани сличног су мишљења. Надају се да је формирање комисије корак до признања овог места за светилиште, али незнају када ће се тај корак и догодити.

Мештанин Станко Булић каже да је време да се након тридесет година утврди истина. „Верујем да ће се доказати истинитост указања и да ће се потврдити да милиони ходочашћа нису били узалудни”, каже Булић и додаје да је ово велики корак за Међугорје.

Ходочасници, којих је последњих дана у Међугорју било око пет хиљада, чули су вест о папиној комисији, али томе не придају велики значај.

Стефано и Франческа Бенети из Вероне сматрају да је позитивно то што се Ватикан почео бавити овим питањем, али додају да су они без обзира на званичне црквене ставове и до сада више пута долазили у Међугорје. „Овде се сусрећемо с Богом, овде влада молитва и мир. Знамо за чуда која су се догодила и без обзира на све долазимо у Међугорје”, каже брачни пар Бенети.

Дација Пијера, ходочасница из Италије, мисли да је у питању добра одлука. „Дошла сам да се молим, јер се ту на сваком кораку сусрећем с молитвом, љубављу и миром. Знам само да је све, па и то – у Божјим рукама”, каже ова ходочасница.

Мостарски бискуп Ратко Перић који годинама тврди да се ради о превари изјавио је да ће ватиканска комисија радити затворено од јавности, те да ће проћи неколико година да би се донео неки став. Објаснио је да је правило Свете столице да ако нешто као феномен или појава прелази границе бискупије, односно националне бискупије, преузима проучавање случаја.

По провинцијалу Херцеговачке фрањевачке провинције фра Ивану Сесару, оваква одлука Ватикана је очекивана јер се о њој говорило већ дуже време.

„Свако ко је добронамеран и заинтересован за феномен Међугорја може лично да се увери шта се догађа”, изјавио је Сесар. У Међугорју су уверени да ће, без обзира на ставове Ватикана, милиони ходочасника који верују да се Богородица јавља на херцеговачком кршевитом брдашцу наставити да долазе у њихово место.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.