Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Влада продаје 40 одсто Телекома

Влада продаје 40 одсто Телекома

Влада Србије одлучила је да на продају понуди 40 одсто акција Телекома „Србија”. Ово је јуче и званично саопштено с тим да ће се влада о томе на наредној седници и формално изјаснити. Сав новац од продаје биће уложен у значајне инфраструктурне пројекте.

Мeђународни тендер биће двоетапни, а влада ће га расписати у јуну или почетком септембра, сазнаје „Политика” у влади. Најављени систем продаје умногоме подсећа на трансакцију с Мобтелом када је са највећом понуђеном ценом власник те компаније постао норвешки Теленор.

Наиме, у првој претквалификационој фази требало би да се кандидују само озбиљни купци који би се затим, у другој етапи, лицитацијом надметали за Телеком.

Почетна цена на лицитацији је највиша коју понуде заинтересовани инвеститори на претквалификационом тендеру. Тај износ, како се сазнаје, неће моћи да буде мањи од милијарду, а можда и милијарду и по евра, а о томе ће препоруку дати приватизациони саветник. Већ сада се у круговима блиским премијеру Мирку Цветковићу може чути да ће Србија инсистирати на цени не мањој од милијарду евра.

На питање зашто се продаје баш 40 одсто, извор „Политике” из владе каже да је тај проценат одређен како Дојче телеком не би био фаворизовани кандидат. Наиме, Дојче телеком већ има удео у Телекому „Србија” преко грчке компаније ОТЕ чији је сувласник. Проценат од 40 одсто даје шансу и другим заинтересованим купцима да постану већински власници јер касније од грађана и запослених могу да докупе потребни проценат акција. То практично значи да ће у том случају цене акција које буду поседовали грађани бити све скупље.

Иначе, Влада Србије тренутно, преко Јавног предузећа ПТТ Србија, има 80 одсто акција Телекома „Србија”. До 30. јуна Телеком би требало да се трансформише из затвореног у отворено акционарско друштво, тако да грађани бесплатно добију 15 одсто акција те компаније, а бивши и садашњи радници 12 одсто. То значи да би тада држава имала укупно 53 одсто, а после продаје остало би јој 13 одсто.

Удео у „Телекому” први пут је продао Слободан Милошевић јуна 1997. године за 1,57 милијарди немачких марака (922 милиона долара) италијанском СТЕТ-у и грчкој компанији ОТЕ. СТЕТ је за 29 одсто капитала платио 892 милиона марака, а грчки ОТЕ је за 20 одсто капитала платио око 680 милиона марака.
Влада Зорана Ђинђића је у децембру 2002. године постигла договор са Телекомом Италије да откупи свих 29 одсто његових акција у Телекому за 195 милиона евра. ПТТ Србије, као већински власник, новац је требало да плаћа у следећих шест година. Почетак исплате дела од 120 милиона евра планиран је био за 2003. годину, док је исплата остатка требало да почне након три године током којих неће бити обрачунаване камате. У суму која је плаћена Италијанима урачунат је и дуг од стотинак милиона евра.

Ј. Рабреновић, М. Бркић

--------------------------------------------------------------

Телеком требало одавно продати

 Економиста Милан Ковачевић оценио је јуче да је предузеће „Телеком Србија” требало одавно продати, још пре економске кризе, али да је сада крајње време да се поново убрза процес приватизације, укључивши и јавна предузећа.

Ковачевић је нагласио, коментаришући за Танјуг вест да ће Влада Србије ускоро расправљати о продаји 40 одсто удела у „Телекому”, да би било трагично уколико би се тако добијени новац искористио за потрошњу као средства од досадашњих приватизација.

Он је оценио да би најбоље било да добијени новац од продаје „Телекома” држава уложи у стварање развојне банке, уз напомену да се не слаже са идејом да се од тих средстава направи буџетски фонд за финансирање инфраструктурних пројеката.

Ковачевић сматра да би држава требало да прода целокупни удео од 55 одсто који поседује у „Телекому”, јер се најављеном продајом само 40 процената акција смањује, како истиче, интерес купца.

У случају продаје 40 одсто акција „Телекома”, једино има смисла да тај удео преузме „Дојче телеком” (сувласник грчке ОТЕ), па да он постане већински улагач у „Телекому”, истиче Ковачевић.

Танјуг

-------------------------------------------------------------

Добар потез

 Приватизација „Телекома Србије” је добар потез који ће то предузеће учинити ефикаснијим и донеће веће приходе у буџет Србије, изјавио је економиста Бошко Мијатовић.

Он, међутим, сматра да било добро уколико би се продало више од од 50 одсто „Телекома”, јер би се на тај начин постигла већа цена деоница, него када би се продало само 40 одсто акција те компаније.

Продаја више од 50 одсто акција омогућила би великим европским и светским играчима на тржишту телекомуникација да се укључе у утакмицу и да подигну цену „Телекома” знатно изнад оне која би се остварила планираним продајом 40 одсто деоница те компаније, тврди Мијатовић.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Динкић: „Дојче телеком” нема право прече куповине

Потпредседник Владе Србије и министар економије Млађан Динкић изјавио је јуче да „Дојче телеком” неће имати право прече куповине акција „Телекома Србија”.

Динкић је на конференцији за новинаре рекао да ће више детаља о продаји акција „Телекома Србије” наредних дана изнети премијер Србије Мирко Цветковић.

Влада Србије најавила је да ће на седници у петак разматрати одлуку о тендерској продаји 40 одсто акција „Телекома Србије” које су у власништву државе.

Како је саопштено, влада ће формирати посебан буџетски фонд из којег ће се средства од продаје акција „Телеком Србије” улагати у значајне инфраструктурне пројекте.

Држава је преко ПТТ Србија власник 80 одсто „Телекома Србије”, а 20 одсто је у власништву грчке компаније ОТЕ, чији је већински власник „Дојче телеком”.

Премијер Србије Мирко Цветковић и министарка телекомуникација Јасна Матић изјавили су да би „Телеком Србије” могао да буде продат ове године и да би се за то предузеће могла добити реална цена.

Бета

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.