Економистима није мило што је отишао

Није лако протумачити изненадну оставку гувернера Радована Јелашића независно од критика, које му је упућивао лоби привредника и један број чланова владе, па и сам премијер пре неки дан у интервјуу „Политици”, оцењује Владимир Глигоров, професор Бечког института за међународне економске студије.

– Чак и да није било непосредних захтева за оставком, ако влада каже да не разуме шта централна банка од ње очекује, то отежава посао гувернеру. Јасно је да се жели промена политике курса и девизних резерви. Ово је забрињавајуће, јер се тражи истовремено фиксирање курса и смањење девизних резерви (да би се олакшали проблеми великих привредника који се суочавају са неликвидношћу и обавезама према повериоцима које не могу да испуне). То не иде заједно. Ако нови гувернер крене тим путем, угрозиће стабилност, а и продубиће проблеме у српској привреди, који су очигледно велики – уплашен је Глигоров.

Он сматра да ће кредибилитет централне банке неминовно бити нарушен, а како ће се обнављати зависи и од тога ко ће бити нови гувернер. Уколико се не понуди неко уверљиво објашњење због чега је дошло до оставке и ако нови гувернер не буде могао да поврати ауторитет централној банци, трошкови би могли да буду значајни.

Оставка гувернера НБС није добра вест, оцена је Владимира Вучковића, професора на Мегатренд универзитету: „Стратешки правац НБС под његовом управом био је добар. Курс је био флексибилан, мада гувернер не може да се амнестира од одговорности за његов раст.”(/slika2)

– Остало је недоречено зашто је гувернер дао оставку. Уколико не саопшти праве разлоге, јавност ће стећи утисак да су томе највише кумовали притисци око девизног курса. Сада су они мало мањи, а око Нове године било је отворених варница с неким представницима владе. Можда је чекао да се ситуација мало смири. Видећемо кога ће политичари поставити на његово место. У овом тренутку влади је потребно да курс буде стабилнији и да НБС више интервенише. Међутим, веће интервенције НБС на девизном тржишту могу да буду погубне по ову земљу – каже Вучковић.

Mилош Бугарин, председник Привредне коморе Србије, један од жешћих критичара гувернера Јелашића, јуче је истакао како није био критичар гувернера, већ политике коју је водила НБС.

– Нисам то желео, нити прижељкивао. Изузетно ценим гувернера као стручњака. Критике које сам упућивао, као представник целе привреде, представљају моју обавезу и право. Нормално је да се представници привреде сукобљавају с креаторима монетарне политике, али није природан сукоб извршне и монетарне власти – сматра Бугарин. (/slika3)

С друге стране, Топлица Спасојевић, члан клуба „Привредник” који је, такође, у последње време био један од критичара монетарне политике коју је водио сада већ бивши гувернер Јелашић, јуче није имао коментар на његову одлуку да поднесе оставку.

Ј. Р. – А. Н.

Ђукић: Последица дубоког неслагања

Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду, сматра да је оставка гувернера НБС очигледна последица дубоког неслагању у вођењу монетарне политике у дужем периоду, а све у склопу вођења укупне економске политике.

– При томе, влада и НБС су формално прихватиле спровођење концепта циљане инфлације, који подразумева да НБС превасходно води рачуна о инфлаторним притисцима и одржавању циљане инфлације, а да влада ради свој посао, да смањује јавну потрошњу која је хронично висока – рекао је Ђукић. – Очигледно је да је реч и о неслагању унутар партије која је гувернера предложила на ту функцију, односно како се односити према потрошњи у овим условима.

Ђукић указује да се и овом приликом, као и у свакој ексцесној ситуацији, попут садашње, враћамо старом питању – да ли је механизам управљања НБС у складу са стандардима Европске централне банке.

– Закон о НБС из 2003. године, који је усвојен да би дошло до промене гувернера, важи и данас. Имамо три органа у централној банци, какви не постоје ни у једној земљи. То су Монетарни одбор, гувернер Народне банке и Савет Народне банке, као и Надзорни орган. Кад сам својевремено предлагао, пре пет-шест година, у мирним водама, промени та управљачка структура и Уставом дефинише само један орган одлучивања, на чијем челу би био гувернер, предлог је глатко одбијен од свих шефова посланичких група и господина Предрага Марковића, тадашњег председника парламента. Резултат је стварање миљеа за поновне нагодбе и трговину међу странкама ко ће преузети челну функцију у НБС. А прилагођавање Закона о НБС стандардима ЕУ остаје да чека време када ће неко из Брисела закуцати и рећи: ово вам није у складу са стандардима Европске централне банке – рекао је Ђорђе Ђукић.

А. М.