Србији границе, Албанцима самоопредељење
ИНТЕРВЈУ
Шеф руске дипломатске мисије у Србији Александар Алексејев тврди да је информација о такозваном "нон пејперу" – неформалној листи захтева Москве у вези с преговорима о статусу Космета – заправо "грешка" и да такав документ не постоји. Он, међутим, каже да Русија заиста не види разлог зашто преговори морају да буду окончани до краја године, што је био један од захтева у "нон пејперу" о којем је писала "Политика". Противљење роковима Алексејев назива принципијелним. "То нема везе с тим измишљеним папиром. За нас јесте најважније да буде постигнут споразум који би био прихватљив и за Београд и за Приштину. Питање времена је питање другог степена", каже он.
• Недавно сте негирали да о Космету постоји оштар сукоб између Русије и САД, али сте рекли да постоје неслагања у Контакт групи и Савету безбедности?
– Наша гледишта не подударају се у свему. Морамо да активирамо дијалог и радимо са свим чланицама Контакт групе како бисмо постигли резултат. Ако постоје неслагања, то је разлог да наставимо с радом, а не да га завршимо.
• Српско-албански дијалог је у пат-позицији. Мислите ли да би се он покренуо ако би дошло до консензуса у Контакт-групи?
– Консензус у Контакт-групи битан је за постизање споразума. Радимо на томе да Контакт-група наступа као јединствена институција.
• Да ли је решење будућег статуса Космета као принцип за Русију важније у случају Јужне Осетије или Чеченије?
– Питање Чеченије у овом контексту не може да се појави. Ни у ком случају одлазак било ког дела територије, било где, не може да буде искоришћен у случају Чеченије.
• Председник Русије Владимир Путин инсистира да свако решење за Косово мора да буде примењено и на грузинске покрајине Абхазију и Јужну Осетију, које желе да се отцепе и припоје Руској Федерацији.
– Полазимо од тога да ће решење за Косово у сваком случају бити преседан. Проблеми који могу да уследе као резултат непромишљеног решења за Косово неће остати само у оквиру постјугословенског или постсовјетског простора. Ти проблеми могу да се појаве у много ширем смислу.
• Министар иностраних послова Сергеј Лавров је пре неки дан у том контексту споменуо и питање Албанаца у Македонији и Срба у Републици Српској?
– То су само неки од проблема који могу да се појачају.
• Зашто се Русија толико ангажује у вези с Косовом? Јасно је зашто то ради Запад, који тамо има ангажоване војнике.
– Сви проблеми слични косовском морају да се решавају на основу међународног права. Косово може да постане елемент који би угрожавао систем безбедности и стабилности у Европи. Зато морају да се користе принципи међународног права и десет основних тачака Хелсиншког завршног акта из 1975. У том документу постоји контроверза између принципа који би морали да буду руководећи: један је реални интегритет држава, а други право нације на самоопредељење. Косово је пример колико је опасна та контроверза. Мени се чини да је дошло време да се определимо.
• Како би Русија решила ту контроверзу?
– Ми сматрамо да право на самоопредељење мора да се реализује у оквиру међународно признатих граница. У оквиру тога су огромне могућности. А ако почнемо с мењањем граница, резултати могу да буду катастрофални.
• Да ли то за Космет може да значи неку врсту аутономије у оквиру постојећих граница Србије?
– То је питање која мора да се разматра у оквиру децентрализације и мислим да ће решење прихватљиво за две стране бити прихватљиво за све. За нас је очигледна апсолутна неопходност обезбеђивања чврстих основа за нормалан живот неалбанског становништва на Косову.
• Наводећи разлоге за ангажовања Русије на Космету, нисте споменули традиционално пријатељство између Србије и Русије. Колико ти сентиментални разлози могу да имају улогу у дипломатији?
– Сентимент има утицај и на дипломатију, као и на све. Али у овом случају не би требало на то скретати пажњу, јер је опасно да се формирају групе навијача, групе које би навијале за једну или другу страну. Ипак, с обзиром на то да су традиционалне везе у односима значајне, улога руских дипломата у Београду је јако одговорна, јер било која непромишљена реч може да нанесе бол људима.
-----------------------------------------------------------
Биће више руског капитала
• Често се могу прочитати информације о незадовољству Москве због ниске "пропусности" за руски капитал у Србији?
– То је један од смерова на којем радимо. Ниво улагања није задовољавајући, исто кажу и наши српски партнери. Али ту не видим политичке проблеме. Неопходно је радити и то ће бити исправљено.
• Где је више проблема, са српске или руске стране?
– Са обе стране много тога може да се уради. Не ради се о томе да се тражи кривац, него да морамо добро да се организујемо. Као и свим Словенима, много нам је лакше да размишљамо апстрактно него да почнемо да радимо.
-----------------------------------------------------------
Више од 30 година у дипломатији
Александар Николајевич Алексејев рођен је 1951. године, а у дипломатску службу Совјетског Савеза ступио је 1973, када је добио прво намештење у амбасади СССР-а у Швајцарској. Касније је радио и у амбасади у Белгији, и то у два наврата – прво, осамдесетих, као совјетски службеник, а затим – деведесетих – као руски кадар. Пре четири године постављен је за директора Трећег европског департмана руског министарства спољних послова. Амбасадор је у Београду од почетка 2005. године. Говори немачки, француски, енглески и српски језик. Ожењен је, има одраслог сина.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


