Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србији границе, Албанцима самоопредељење

Србији границе, Албанцима самоопредељење
Александар Алексејев (Фото Д. Јевремовић)

ИНТЕРВЈУ
Шеф руске дипломатске мисије у Србији Александар Алексејев тврди да је информација о такозваном "нон пејперу" – неформалној листи захтева Москве у вези с преговорима о статусу Космета – заправо "грешка" и да такав документ не постоји. Он, међутим, каже да Русија заиста не види разлог зашто преговори морају да буду окончани до краја године, што је био један од захтева у "нон пејперу" о којем је писала "Политика". Противљење роковима Алексејев назива принципијелним. "То нема везе с тим измишљеним папиром. За нас јесте најважније да буде постигнут споразум који би био прихватљив и за Београд и за Приштину. Питање времена је питање другог степена", каже он.

Недавно сте негирали да о Космету постоји оштар сукоб између Русије и САД, али сте рекли да постоје неслагања у Контакт групи и Савету безбедности?

– Наша гледишта не подударају се у свему. Морамо да активирамо дијалог и радимо са свим чланицама Контакт групе како бисмо постигли резултат. Ако постоје неслагања, то је разлог да наставимо с радом, а не да га завршимо.

Српско-албански дијалог је у пат-позицији. Мислите ли да би се он покренуо ако би дошло до консензуса у Контакт-групи?

– Консензус у Контакт-групи битан је за постизање споразума. Радимо на томе да Контакт-група наступа као јединствена институција.

• Да ли је решење будућег статуса Космета као принцип за Русију важније у случају Јужне Осетије или Чеченије?

– Питање Чеченије у овом контексту не може да се појави. Ни у ком случају одлазак било ког дела територије, било где, не може да буде искоришћен у случају Чеченије.

• Председник Русије Владимир Путин инсистира да свако решење за Косово мора да буде примењено и на грузинске покрајине Абхазију и Јужну Осетију, које желе да се отцепе и припоје Руској Федерацији.

– Полазимо од тога да ће решење за Косово у сваком случају бити преседан. Проблеми који могу да уследе као резултат непромишљеног решења за Косово неће остати само у оквиру постјугословенског или постсовјетског простора. Ти проблеми могу да се појаве у много ширем смислу.

• Министар иностраних послова Сергеј Лавров је пре неки дан у том контексту споменуо и питање Албанаца у Македонији и Срба у Републици Српској?

– То су само неки од проблема који могу да се појачају.

• Зашто се Русија толико ангажује у вези с Косовом? Јасно је зашто то ради Запад, који тамо има ангажоване војнике.

– Сви проблеми слични косовском морају да се решавају на основу међународног права. Косово може да постане елемент који би угрожавао систем безбедности и стабилности у Европи. Зато морају да се користе принципи међународног права и десет основних тачака Хелсиншког завршног акта из 1975. У том документу постоји контроверза између принципа који би морали да буду руководећи: један је реални интегритет држава, а други право нације на самоопредељење. Косово је пример колико је опасна та контроверза. Мени се чини да је дошло време да се определимо.

Како би Русија решила ту контроверзу?

– Ми сматрамо да право на самоопредељење мора да се реализује у оквиру међународно признатих граница. У оквиру тога су огромне могућности. А ако почнемо с мењањем граница, резултати могу да буду катастрофални.

Да ли то за Космет може да значи неку врсту аутономије у оквиру постојећих граница Србије?

– То је питање која мора да се разматра у оквиру децентрализације и мислим да ће решење прихватљиво за две стране бити прихватљиво за све. За нас је очигледна апсолутна неопходност обезбеђивања чврстих основа за нормалан живот неалбанског становништва на Косову.

Наводећи разлоге за ангажовања Русије на Космету, нисте споменули традиционално пријатељство између Србије и Русије. Колико ти сентиментални разлози могу да имају улогу у дипломатији?

– Сентимент има утицај и на дипломатију, као и на све. Али у овом случају не би требало на то скретати пажњу, јер је опасно да се формирају групе навијача, групе које би навијале за једну или другу страну. Ипак, с обзиром на то да су традиционалне везе у односима значајне, улога руских дипломата у Београду је јако одговорна, јер било која непромишљена реч може да нанесе бол људима.

-----------------------------------------------------------

Биће више руског капитала

• Често се могу прочитати информације о незадовољству Москве због ниске "пропусности" за руски капитал у Србији?

– То је један од смерова на којем радимо. Ниво улагања није задовољавајући, исто кажу и наши српски партнери. Али ту не видим политичке проблеме. Неопходно је радити и то ће бити исправљено.

Где је више проблема, са српске или руске стране?

– Са обе стране много тога може да се уради. Не ради се о томе да се тражи кривац, него да морамо добро да се организујемо. Као и свим Словенима, много нам је лакше да размишљамо апстрактно него да почнемо да радимо.

-----------------------------------------------------------

Више од 30 година у дипломатији

Александар Николајевич Алексејев рођен је 1951. године, а у дипломатску службу Совјетског Савеза ступио је 1973, када је добио прво намештење у амбасади СССР-а у Швајцарској. Касније је радио и у амбасади у Белгији, и то у два наврата – прво, осамдесетих, као совјетски службеник, а затим – деведесетих – као руски кадар. Пре четири године постављен је за директора Трећег европског департмана руског министарства спољних послова. Амбасадор је у Београду од почетка 2005. године. Говори немачки, француски, енглески и српски језик. Ожењен је, има одраслог сина.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.