Венчање иза решетака

Ђорђе Васиљевић (24), звани Атила, најинтелигентнији притвореник Окружног затвора у Београду, о коме је "Политика" недавно писала, одлучио је да на "луди камен" стане управо у затвору. Због специфичне ситуације, Маја и Ђорђе су се једно другом на љубав заклели готово две године по рођењу ћерке Исидоре.

– Колико год сам била срећна што ћу коначно озваничити везу са Ђорђем, толико сам била уморна и тужна због многобројних недаћа са којима сам се сусретала током припрема за венчање. Ђорђе је правноснажно осуђен на седам и по година због пљачки пошти широм Београда. Данима сам "обијала" прагове надлежних и сакупљала документацију која би нам омогућила да брак склопимо иза зидина Централног затвора. Најпре сам морала да обезбедим дозволу управника затвора, а потом и судије која је водила поступак против Ђорђа. Са дозволама и неопходном документацијом отишла сам код матичара Општине Вождовац и заказала венчање. Таман када сам мислила да је све готово и да ћу коначно човеку свог живота рећи судбоносно "да" испоставило се да ми недостаје још једна дозвола – дозвола управника затвора. И то смо регулисали и венчање је било заказано за 9. март у 13.25 – објашњава Маја Васиљевић, Ђорђева супруга.

Све је, према Мајиним речима, трајало изузетно кратко. Иако је мислила да ће са супругом провести више времена него што је то било дозвољено приликом "обичних" посета, Маја се преварила. Тек што су она и Ђорђе изговорили "да", свако је морао на своју страну.

– Венчање је трајало изузетно кратко. Исто толико трајала је и моја радост због "ванредног" виђења са супругом. Све је било готово за пет минута. Најтужнија сам била у тренутку када сам са Ђорђеве руке морала да скинем тек стављену бурму. Због затворских правила, није му било дозвољено да је задржи. Од тада ја носим обе – прича Маја.

Васиљевићима није било дозвољено да фотографишу свадбу. И са колачима, као једином чашћу за овај посебни догађај, било је проблема. Да би унела "ванредни пакет", Маји је поново била неопходна посебна дозвола.

– На венчању ми је кумовала другарица из детињства, а Ђорђу пријатељ из затвора. Околности венчања су биле чудне, а много је било и ружних ствари које су му претходиле. У једном тренутку сам чак захвалила Богу што је свему дошао крај и што сам коначно и званично постала госпођа Васиљевић. Без обзира на све, памтићу венчање као нешто најлепше што ми се догодило – испричала је Маја.

Исидора, која ће ускоро напунити три године, не престаје да спомиње тату. Пита када ће га видети и поново причати са њим. Чак је и мачка којег је пронашла на улици назвала по његовом надимку – Атила.

– Нико не бежи од тога да је Ђорђе пљачкао, нити одговорности која је уследила после тога. Ђорђе је имао тешко детињство, које га је на неки начин усмерило у погрешном правцу. Развела сам се од његовог оца Александра када је Ђорђе имао само годину и по. Недуго потом сам се поново удала и одлучила да са супругом одем у иностранство. Желела сам и сина да поведем са собом, али његов отац то није дозвољавао. Упркос томе сам отишла, а у земљу сам се вратила када је Ђорђе већ кренуо у школу. Схватила сам да га је отац, док ја нисам била уз њих, физички и психички малтретирао. Александар је био мајор у гарди покојног Жељка Ражнатовића Аркана. Често је био на ратиштима, а најстрашније од свега је било то што је и Ђорђа водио са собом – говори Васиљевићева мајка Снежана Хасена-Бубало.

Са тринаест година Ђорђе је дошао да живи са мајком. Већ тада је, како каже Снежана, био "мали бунтовник". Снежана је покушавала да му у свему удовољи.

– Ђорђе је имао 18 година када је дошло до првог озбиљнијег сукоба између нас. Из бунта је покупио ствари и отишао у Хрватску – испричала је Снежана, додајући да после тога три године није била са сином у контакту..