НАТО у Либану?

Од нашег дописника

Каиро, 24. јула – Амерички државни секретар Кондолиза Рајс допутовала је данас после подне у Бејрут, почињући у Либану турнеју по блискоисточном узаврелом региону. Уз дужни опрез, за многе посматраче то буди наде у скори крај најновије кризе.

Борбе између израелских трупа и милитантних припадника Хезболаха настављене су великом жестином у понедељак ујутро. На израелски лучки град Хаифу испаљено је двадесетак ракета, док копнене израелске снаге наилазе на све већи отпор у покушају да јужни Либан очисте од база Хезболаха. Број мртвих премашио је 400, а тек мали део су војници. Тринаестог ратног дана Рајсова ће у деликатној мисији настојати да подржи демократску владу у Бејруту, а да истовремено не веже руке Израелу у остваривању његовог ратног циља.

У међувремену, умерене арапске владе, посебно Египат, Саудијска Арабија и Јордан, врше притисак на Сирију да обустави подршку Хезболаху. Посматрачи примећују да су и Израелци и Хезболах покушали да до доласка Кондолизе Рајс учврсте властите позиције на бојном пољу. "Џерузалем пост"  шпекулише да је Израелу потребно још десетак дана за ратне операције.

Сирија је отворила врата за либанске избеглице. У Сирију је стигло више од 100.000 Либанаца од почетка сукоба који се распламсао 12. јула, као одговор на Хезболахову отмицу двојице израелских војника. Лидер Хезболаха шеик Хасан Насралах инсистира да израелски војници могу бити ослобођени само у замену за припаднике Хезболаха који се налазе у израелским затворима.

Према тврдњама сиријских представника, Дамаск је обезбедио склоништа, храну и лекове, отворио је аеродроме, луке, болнице, не наплаћујући услуге угроженим избеглицама. Такође је одлучено да Сирија до даљег снабдева Либан струјом.

Откако је прошле године убијен либански премијер Рафик Харири, због чега су сиријске трупе биле приморане да, после више од четврт века окупације, напусте Либан 2005. године, ово је највећи поен који је Дамаск постигао, придобивши душу и срца обичних Либанаца, сматрају поједини аналитичари. По другима, Дамаск је "транзит" за пролаз иранског оружја на путу до Хезболаха и Хамаса (у Гази), те се, као таква, Сирија нашла Америци и Израелу на дипломатском нишану. Међутим, сиријски председник Башар Асад има проблем да изађе у сусрет притисцима споља. Једноставно, добар део Сиријаца у вођи Хезболаха, Насралаху, види тренутно највећег арапског хероја.

Кондолиза Рајс је у обраћању новинарима пре слетања у Бејрут инсистирала да прекид ватре мора бити постигнут "хитно", али да, исто тако, морају постојати прави услови за то. Рајсова је подвукла да "нећемо стићи нигде" уколико се насиље између Израела и Хезболаха моментално обустави, па затим поново отпочне за неколико седмица.

Да се ствари ипак померају у правцу мировног решења, сугерише то што су се Вашингтон и Јерусалим сагласили да би међународне снаге, са јаким војним мандатом, могле бити стациониране у јужном Либану. Оне би замениле постојећу мисију УН, која се није показала као ефикасна. За сада је нејасно да ли ће те снаге бити европске или трупе НАТО-а.

Па ипак, кажу посматрачи, то нећи ићи ни брзо ни лако. За формирање таквих јединица биће потребно неко време, а либански премијер Фуад Синиора инсистира да оне имају мандат УН.

Арапским владама се, посебно Египту и Саудијској Арабији, жури. Ове две земље врше притисак на Дамаск да обустави подршку Хезболаху, истичу дипломатски извори у Каиру. И док је Ријад спреман да употреби знатна финансијска средства да би се Дамаск откачио од екстремиста Хезболаха и Ирана, дотле је Каиро залегао својим политичким угледом  и утицајем.

Египатски председник Хосни Мубарак је у непосредној и телефонској вези  са арапским лидерима, а његов министар спољних послова Ахмед Абул Гејт је контактирао генералног секретара УН Кофија Анана, високог европског комесара за спољну политику хавијера Солану, своје колеге из Италије, Шпаније, Русије, Турске, Канаде, Кине, Јапана и других земаља.Посебно су чести контакти са Саудијском Арабијом, САД и Јорданом.