БиХ је у кризи, такорећи од постанка

Од нашег дописника

Сарајево, 24. марта – Нисам спреман да урадим било шта што је против глобалног интереса земље коју представљам, као што нисам спреман да урадим било шта што би усложило односе БиХ и региона. Отуда не видим разлога за реакције на мој одлазак и присуство на прошлонедељној конференцији о европској будућности западног Балкана која је одржана на Брду код Крања – каже у интервјуу за „Политику” председавајући Савета министара БиХ Никола Шпирић, наглашавајући да би, осим присуства, сваки други потез био грешка.

– У обраћању учесницима рекао сам да ћу се понашати у складу са одлуком БиХ о непризнавању Косова и да у потпуности разумем разлоге Србије због којих је одбила да присуствује овом скупу. Сматрам да је ова моја реченица била ветар у леђа и Србији и јасном ставу БиХ према Косова.

Значи ли то да и након свих реакција мислите да је требало тамо да идете?

Да. Празна столица више би говорила о БиХ, него столица која је рекла то што је рекла, напросто зато што ми немамо разлога да не будемо присутни и кажемо свој став. Нажалост, политичка елита из сарајевске чаршије је и у овом случају показала незрелост, јер она је, уместо да поздрави мој одлазак, као и гест игнорисања говора „премијера” Косова, све то осудила уз сугестију да БиХ треба да призна Косово. Из Републике Српске узвраћено је: Зашто би признала Косово, шта је са Републиком Српском? То је та незрелост о којој говорим.

Србија је једина земља у региону којој Хрватска није уручила преводе правних тековина ЕУ. Како то коментаришете?

 Ја не могу да говорим у име Србије. Знам да постоје два реална конзумента тог документа, а то су БиХ и Србија. Не знам да ли га је Србија тражила и колико јој он треба, али не видим разлога да се документ да БиХ, а не и Србији, јер то не би било на линији изградње бољих односа Београда и Загреба.

Постоји ли договор у БиХ на колико језика ће овај документ бити преведен, јер Ви сте добили хрватску верзију?

У БиХ постоји равноправност језика и све оно што је базични документ мора бити преведено на језике свих конститутивних народа.

Да ли је БиХ у својеврсној политичкој кризи с обзиром на чињеницу да договори о било којој смисленој реформи тешко иду?

 БиХ је у кризи, такорећи од постанка, латентној кризи са извесним историјским паузама које су у фазама мира трајале од 10 до 50 година. То говори о сложености простора на којем живимо, о сукобу различитих глобалних изазова с којима не може да се носи једна мала земља која има унутрашњу неискреност, као што је има БиХ. Из тог разлога убеђен сам да је једини прави спољно-политички циљ БиХ чланство у ЕУ и НАТО. Достизање тог циља значило би да смо демократски потпуно зрели, а уједно би релативизирало све слабости из претходног периода. Међутим, нећемо ми лако доћи до пуноправног чланства у НАТО управо због ових неспоразума унутар БиХ, нећемо лако ни до ЕУ, а нећемо лако ни сви заједно због неспоразума у региону.

Најактуелнија политичка питања у БиХ су уставне промене у светлу одлуке Суда у Стразбуру и транзиција ОХР-а.

 БиХ је потребна еволуција која подразумева игру са минимумом консензуса, а не са осећајем све или ништа, јер кад год је било тако добили смо – ништа. То нам се дешава и на уставној реформи и на транзицији ОХР-а. Кад је у питању уставна реформа сматрам да треба направити први корак, а то је имплементација одлуке Суда у Стразбуру у случају „Финци-Сејдић”. Кад би сарајевска политичка елита показала спремност и прихватила минимум који нуди РС, у вези са судском одлуком, успели бисмо да имплементирамо пресуду, дакле направили бисмо тај први корак. Међутим, сада имамо различите политичке приче, јер идемо у изборну кампању и БиХ, нажалост, постаје монета за поткусуривање.

Да ли је БиХ, у оваквом политичком расположењу, одржива?

 Мислим да треба створити услове за цивилизацијски дијалог о свим питањима, јер кретање БиХ је оно што јесте политички консензус. Нажалост, део политичких елита се и данас бави прошлошћу БиХ и тражи кривца за судбину која нам се свима десила. То отвара дилему да ли смо сви посвећени европском путу.

Је ли БиХ земља у којој се води политика ината?

 У БиХ се не води никаква политика, води се једносмеран дијалог са битним политичким људима и међународном заједницом и ОХР-ом. То је произвело највећу дозу политичког паразитизма који раздире земљу. Све док у БиХ постоје политичке опције које се залажу за повећање компетенција ОХР-а и високог представника, а не компетенције државе коју представљају, БиХ ће бити земља гордог посртања, а не демократска и успешна.

Када ће грађани БиХ путовати без виза?

 Испунили смо све обавезе, додатних неће бити, и надам се да ћемо у овој години бити стављени на бели шенген.

Колико Савету министара наноси штету то што се води истрага против министра безбедности Садика Ахметовића?

 Волео бих да о томе не говорим, нека институције раде свој посао. Волео бих, такође, да ово што му се ставља на терет није истина и да он то докаже, јер може нам се десити најгоре, а то је да имамо министра и да је исто као да га немамо, јер ће он морати да се носи са оним зашто је осумњичен, уместо да се бави европским путем државе.

 Хоће ли декларација о Сребреници, уколико је усвоји Скупштина Србије, оптеретити будуће генерације Срба?

 Не спорим да Скупштина Србије може донети резолуцију, и то ће бити њена одлука. Али мој лични став је да какву год донесе она Србији неће помоћи, а нама ће сигурно одмоћи.

Душанка Станишић