Мушкарци су угрожени а не жене

Мушкарци у Србији су дискриминисани, тврди Владислав Ђорђевић, аутор књиге „Мит о патријархату” који смело и аргументовано руши тезу да су припаднице нежнијег пола у неравноправном и потчињеном положају. Анализирајући здравствени, социјални и економски профил мушкарца у нашој земљи, он долази до закључка да је здравље припадника „јачег” пола у нашој земљи угроженије, да се мушкарци баве ризичнијим и напорнијим занимањима, да се школују у мањем проценту него жене, да су неупоредиво чешће жртве насиља, да су системски закони углавном на страни жене и да мушкарци полако постају мањина у многим професијама, пре свега у здравству, просвети и медијима.         

– Скупштина Србије је прошлог фебруара усвојила „Националну стратегију за побољшање положаја жена и унапређење родне равноправности”, чији аутори тврде да су жене дискриминисане у здравству, школству, правосуђу, репродукцији, политици, економији, породици и медијима. Међутим, да ли је то баш тако? – пита се аутор ове књиге и истиче да се увидом у здравствене картоне жена и мушкараца у Србији долази до једноставног закључка да је здравље жена боље него здравље мушкарца.

Наиме, припадници „јачег” пола у нашој земљи живе пет година краће од жена (просечан животни век жене је 76, а мушкарца 71 година), мушкарци чешће болују од урођених мана и свих врста малигних и инфективних болести.

„Мушкарци три пута чешће извршавају самоубиство, дупло чешће страдају од повреда и тровања, а три пута чешће су жртве саобраћајних удеса. С друге стране, жене чешће иду код лекара и чешће одсуствују са посла због својих болести или болести детета”, истиче Владислав Ђорђевић. Анализирајући полну структуру запослених у здравству, аутор ове студије тврди да су жене те које неупоредиво чешће носе беле мантиле, а ова полна неравнотежа важи и за просвету.

„А када се анализира школски неуспех по половима долазимо до закључка да су дечаци ти који у много већем проценту (67 одсто) не завршавају основну школу, понављају разред (67 одсто) и чешће имају проблема с дислексијом, замуцкивањем и хиперактивношћу. Девојчице у школовању постижу боље резултате – међу онима који упишу факултет или вишу школу 55 одсто су жене, међу дипломираним студентима 60 одсто су жене, а међу високообразованим особама у Србији 60 одсто такође су жене”, закључује Владислав Ђорђевић.

Аутор књиге о дискриминацији мушкараца констатује да жене доминирају и у правосуђу – у судовима и тужилаштвима ради дупло више жена него мушкараца, а у Уставном суду Србије и Врховном суду Србије већ годинама бројчано доминирају жене – од девет чланова Уставног суда чак шест су жене. Породично и радно право такође је на страни жене – приликом развода брака и доделе детета увек се води рачуна о жељи мајке, па се у 80 одсто случајева дете додељује њој. О судбини (не)рођеног детета, односно о абортусу, одлуку доноси искључиво жена, истиче Владислав Ђорђевић.

– Закон о раду омогућује жени да пет година раније оде у пензију, а приликом обрачуна старосне и инвалидске пензије навршени стаж се женама увећава за 15 одсто – констатује наш саговорник.

Иако се у нашој јавности често полемише са тезом да жене нису довољно заступљене у политици, Владислав Ђорђевић заступа тезу да наше жене нису дискриминисане, већ су законски привилеговане у политици. Он објашњава да је проценат жена у парламенту Србије (21 одсто) међу највећима на свету и да је чак пет жена на челу министарстава, што чини укупно 20 одсто свих министарских функција. Уз то, председник скупштине Србије је – жена.

Ђорђевић подсећа да се мушкарци свуда у свету баве ризичнијим и напорнијим пословима, због чега је међу радним инвалидима четири пута више мушкараца него жена.

„Због свега тога, ја тврдим да је прича о дискриминацији жена – мода, а прича о дискриминацији мушкарца у нашој земљи табу”, закључује наш саговорник.

Катарина Ђорђевић