Чувар новинарског интегритета

После годину и по дана борбе с тешком болешћу, у Београду је јуче умро угледни српски новинар Стеван Никшић. Био је током скоро четири деценије сарадник, уредник и главни уредник НИН-а, дописник неколико страних листова и радио станица, један од оснивача Агенције Бета, директор Центра за професионално усавршавање новинара у Београду, водитељ запажаног информативног серијала „Прелиставање“ на ТВ Авала, магистар журналистичких наука, писац више публицистичких књига и политички аналитичар чије су се оцене пратиле с уважавањем и у међународним круговима.

Речју, био је један од значајних људи нашег новинарства у његовим тешким временима на прелазу два века, по правилу у редовима оних новинара који су се истрајно и тврдоглаво залагали за интегритет новинарског заната – и у добрим и у рђавим временима за слободу штампе.

Као новинар НИН-а извештавао је са најважнијих политичких скупова у земљи, али и из најмоћнијих центара у САД, Европи и Азији. Никшићеве новинске коментаре и анализе збивања у Југославији, нарочито током деведесетих година, преносили су и неки од најугледнијих листова, РТВ станица у Америци, Великој Британији, Немачкој и Португалији. Посебну пажњу је привукла његова опсежна публицистичка књига о балканским ратовима који су разорили СФРЈ, а коју је, са Педром Родригезом као коатуром, објавио у Португалији, 1998. године.

Никшић је рођен 30. јула 1946 у Сремској Митровици. Током студија на Правном факултету у Новом Саду, учествовао је у омладинском програму Радио Новог Сада и сарађивао у „Индексу”, студентском листу Новосадског универзитета. У чувеној години студентских бунтова, 1968, током „јунских гибања”, већ је био главни уредник и водећи политички коментатор овог борбеног листа.

За београдски недељник НИН почео је да пише 1973. године, а половином осамдесетих доспео је на позицију уредника кључне унутрашњополитичке рубрике, у време када је лист предводио легендарни Драган Марковић. Када је у Србији на власт 1987. године избила Милошевићева екипа, Никшић је био у групи новинара НИН-а која је прва пружила отпор претензији његове власти да целокупно штампу стави под контролу. После насилне „диференцијације” – већина тих новинара напушта НИН, неки оснивају „Време”, али се Никшић опредељује за тврдоглави отпор у самој редакцији. Прво је прешао у спољнополитичку рубрику, а онда му је практично онемогућено да објављује написе у сопственом листу читавих пет година, све док 1992. године редакција НИН-а није успела да поврати аутономију уређивачке политике. Никшић је један од оних новинара који је, у оквиру тог „ослобођеног” достојанства овог угледног недељника, надаље писао главне критичке текстове о Милошевићевој политици.

Током блокаде НИН-а, Никшић се ангажује у другим, од режима независним гласилима – пише коментаре за „Борбу”, а потихо и у београдском недељнику „Време”, иницира оснивање независне информативне агенције Бета (када је конституисана 1993. године, био је први на листи девет оснивача), а учествује и у оснивању Независног удружења новинара Србије. Функцију главног уредника НИН-а Никшић преузима 1. септембра 1998. године – у тешком тренутку за ово гласило, када је оно изложено све нервознијим притисцима Милошевићеве власти, под унутрашњим редакцијским тензијама које изазива процес приватизације листа и у финансијским невољама које оптерећују целу независну штампу. У најтежим временима, на почетку НАТО бомбардовања у пролеће 1999. године, био је чак и полицијски привођен усред ноћи, да би се српском независном новинарству упутио сигнал последње опомене. На послу главног уредника НИН-а, Никшић је дочекао и демократски преокрет 5. октобра 2000. године.

Димитрије Боаров

-------------------------------------------

Данас комеморација Стевану Никишу

Комеморација поводом смрти Стевана Никшића биће одржана у редакцији недељника НИН у данас у 13 сати. Стеван Никшић биће кремиран сутра у 14 сати на београдском Новом гробљу.

Бета