ВЕЛИКА ИГРА

Кина и Русија су у игри удварања Казахстану, најважнијем од партнера тих сила у Шангајској организацији за сарадњу. Разлог су геостратешка позиција овог огромног малољудног простора централне Азије и нафта – оно исто што на геостратешкој карти привлачи и пажњу САД, преко океана.

Шеф Казахстана Назарбајев, не жели више да буде послушко руског "комонвелта", анархичног остатка СССР. Зар он не може да буде тег на ваги сваког од три укрштена утицаја на тлу "империје"?

На зеленој чоји стола, пред њим су гас и нафта. Јак улог у игри.

И Европа и Вашингтон инсистирају да гас и нафта Каспија провале на западно тржиште, мимо цеви Руса. У таквом случају Кремљ не може астрономски брзо гомилати своје милијарде петро долара, улажући у поновни раст Русије и оружје.

У Шангају, јуна, на самиту о петогодишњици кинеско-руске осовине против Америке, Пекинг и Москва су учинили све да се Назарбајев с њима осећа као код куће. Сутрадан после скупа, и Ху Ђинтао и Путин (а и цели вагон Шангајске организације за сарадњу) – обрели су се у Алма Ати, на "саветовању шефова држава о јачању поверења у Централној Азији". Исти они говори "од јуче", али је то задовољило амбицију малог диктатора да пред својим огледалом делује вишим.

Казашки медији, којима господари најстарија кћер Назарбајева Дарига, добили су материјал да врте филм о "незаобилазној међународној улози" националног тате.

После Алма Ате, следио је Бајконур, где је лансиран "први казашки сателит". Назарбајев је довезен "мерцедесом" шефа Кремља. Возио је Путин лично.

Сателит је руски, испоручен уз попуст. Руска је и ракета којом је подигнут, али фараон је блистао од среће – Казахстан "постаје космичка сила"!

Оштро око орла "преко баре", приметило је да се савезник руског медведа и кинеског змаја често врпољи. Када је Вашингтон 2005. присиљен да на захтев Каримова у Узбекистану (наговореног у Шангајској организацији за сарадњу) напусти Харши-Ханабад, совјетску базу с пистама уз Авганистан, канџа орла почела је да клизи по карти. Киргизија, ОК. Таџикистан, ОК. Да – Казахстан. Назарбајев.

Циркус повлађивања сујети једног од три последња још жива фосила совјетских кадрова на власти, добио је у динамици.

Вашингтон би имао чиме да уцењује. Пре три године, у САД се заплео судски случај извесног Џејмса Гифена – банкара, оптуженог за "прање" новца, прикривање прихода и избегавање пореза. Али, сензационалност није у томе што се тај Гифен много чиме окористио. Скандал је у околности да је он, у шпицу тих својих делатности, дејствовао у функцији заштите државних интереса Америке. Био је "у тесном и понављаном контакту" са службеницима ЦИА, ФБИ и Стејт департмента (изнела је одбрана). Гифен је, још 1984, био први брокер Америке у већ смекшаном руководству СССР. Први код Горбачова. То му је отворило пут да касније прискочи "практичним саветима", доводећи постсовјетске лидере у директну везу с босовима нафтних компанија Запада.

Током процеса је поменуто подмићивање Назарбајева. У судским списима, његово име коришћено је под шифром КО1, али касније је обелодањено. Ипак – орао је затворио фиоку, почео је ласкавостима.

Маја 2006, из ресора САД за одбрану, похваљен је "допринос Казахстана рату против терора". "Све указује да ће (Астана, главни град) бити још важнији партнер, са становишта будућности". "Као јака и стабилна земља Казахстан је способан да игра водећу и стабилизујућу улогу у региону централне Азије..." 

"Водећа улога", ћарлијање поветарца уз лице Назарбајева.   

У Астану је допутовао Чејни. Наговарао га је да пристане да казашка нафта и гас заобиђу Русију. Мали Алијев, почетник на још добро неохлађеном престолу азербејџанског преминулог лисца Хејдара Алијева – превејаног кагебеовца, демократски изабраног председника Азербејџана, већ је обрађен. Буш га је примио у Белој кући. (Азербејџан је "чеп на боци" с нафтом Каспија, писао је Бжежински. )

У јавности, Чејни није причао о оном због чега је путовао у Астану. Изразио је "дивљење" за напредак "у економској и политичкој стварности" Казахстана.

Али, када је Путин слетео у Алма Ату, тамо га је очекивала вест због које је лице шефа Русије и у Бајконуру деловало "уморно од путовања". Сат раније – Алијев и Назарбајев су се споразумели да Казахстан пропушта нафту трасом Баку–Тбилиси–Ђејхан. Цевима ван контроле Москве.