Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стаклара, четврти пут

Стаклара, четврти пут
Стаклара у Панчеву: сада се нуди по сниженој цени

ПАНЧЕВО Остао је још само један покушај да панчевачка Индустрија стакла нађе новог власника. Не буде ли и за ту аукцију заинтересованих, фабрици која је основана пре 75 година прети стечај. Ако је за утеху, како каже Милена Петровић, директорка Стакларе, била би то "радна" верзија стечаја, јер се овде још ради и зарађује, али би 570 радника морало на биро рада. Верује се да би на посао био враћен тек сваки други.

Последњи покушај приватизације пропао је 13. јула, када је Агенција морала да објави да се на аукцију за продају Стакларе нико није пријавио. Пре тога пропала су и два тендера: први 2003, а други 2005. (Грчка компанија ЈУЛА је 2005. године откупила тендерску документацију, али је на крају одустала и то понајвише због великог броја радника, којих је тада било 700, тврдећи да је довољно 250 запослених.)

– Много смо учинили да смањимо број запослених. Када сам дошла на место директора, Стаклара је имала 1.480 радника. После два социјална програма, која је новчано помогла држава, остало их је 570. И сада је, поштено говорећи, према обиму посла, опет скоро сваки други вишак – каже Петровићева.

Од јуна 2003. у Панчеву се више не производи равно стакло. Тада је, после хаварије, престала да ради пећ "питсбург", стара тридесет година, а пре ње су угашене пећи "фурко" с још старијом технологијом.

Стаклара је ипак остала "на ногама". Ради погон за производњу ауто-стакала и стаклене галантерије за белу технику, ампула и још неколико мањих линија. Понешто се и извози, укључујући и шамотне опеке из старих пећи и стаклени крш, како би се преживело.

У Стаклари верују да је главни проблем за купце то што се продаје фабрика у целини. Све би ишло брже, а можда би се и веће паре добиле да су погони продавани појединачно. Чак су и приватизациони саветници заговарали такав метод продаје, али он није прихваћен. Сада, на пример, купац мора да купи огроман плац с мноштвом старих зграда огромних димензија и плаћа граду месечно милион динара, само на име таксе за коришћење грађевинског земљишта.

Да је аукција 13. јула успела, за Стаклару би се лицитирало од 4,5 милиона евра. На другој аукцији, за коју ових дана следи позив, а четвртом покушају продаје, лицитираће се од око два милиона евра. Наравно, овоме треба додати неизмирене дугове фабрике тешке шест милиона евра и обавезу улагања у првој години од бар милион евра.

– Не може се рећи да сам, очекујући следећу аукцију, убеђени оптимиста, али онај ко буде ушао у овај посао може рачунати да му ништа неће бити утајено. И то спада у добру традицију коју је ова фабрика деценијама градила – каже директорка Милена Петровић.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.