Лакше до виза

Европска унија је најавила ублажавање шенгенског визног режима за наше грађане од јесени. Италија се већ припрема да примени ту меру, и нови билатерални споразум о визним олакшицама за држављане Србије би данас у Београду требало да парафирају заменик министра спољних послова Италије Фамијано Кручанели и шеф српске дипломатије Вук Драшковић.

На основу предложеног споразума, издаваће се бесплатне визе студентима, као и особама које путују у Италију на лечење, на спортска такмичења и културно-уметничке односно фолклорне наступе.  Вишемесечне визе издаваће се такође по поједностављеној процедури и пословним људима, научницима, истраживачима и истакнутим културним радницима.  

– Наша је намера била да, у оквиру шенгенских правила која не можемо да изменимо, ипак изађемо у сусрет Србији, и бар појединим категоријама грађана омогућимо да једноставније дођу до виза. То је само једна од иницијатива којима наша земља жели да још више унапреди и иначе одличне односе са Србијом, каже у интервјуу "Политици" Алесандро Мерола, амбасадор Италије у Србији.

• О визним олакшицама је било речи још крајем прошле године, приликом посете тадашњег италијанског шефа дипломатије Ђанфранка Финија Београду, али се споразум тек сад парафира. У то време је, додуше, било приче о наводном превеликом броју српских илегалаца у Италији…

– То су биле обичне гласине. Срба у Италији нема много, око 50.000, што је неупоредиво мање од неких других етничких група. С друге стране, италијанска влада сваке године утврђује такозване "имиграционе квоте" и има већ неких идеја које лично сматрам интересантним, попут предлога регије Венето за одвајање једног дела те квоте у корист држављана Србије који имају одговарајућу професионалну квалификацију.

• Колико сада виза издајете?

– Годишњи просек је 40.000–50.000, највише туристичких.

• Поменули сте и неке друге иницијативе о којима ће, претпостављам, бити речи наредне недеље?

– Једна од њих, о којима ће заменик министра Кручанели моћи да разговара у Београду, јесте стварање чвршћег оквира за привредну сарадњу Италије и Србије, евентуално путем споразума о сарадњи којим би се образовали заједнички органи, како на нивоу јавних тела, тако и у приватном сектору. После две велике октобарске манифестације "Италија у Београду" 2004. и 2005. године, на којима су представљене могућности српске привреде, дошло је време за убирање плодова и конкретне резултате: поменућу већ веома присутну банку Интеза, "Финдоместик" и "Ђенерали". Банка Сан Паоло из Торина се спрема да купи Панонску банку. У Србију је стигао и Савез италијанских задруга ("Легакооп"), а за привреду сарадњу у разним областима су посебно интересовање показале италијанске регије Тоскана, Фриули, Ломбардија, Емилија Ромања, Пуља.…

Откако сам у Београду, око пола године, посебно сам се трудио да овде доведем људе чије ће знање и искуство помоћи Србији у решавању неких осетљивих проблема, као што су борба против корупције и организованог криминала и реформа правосуђа. Најзад, поменућу и изузетно плодну и интензивну сарадњу у области уметности и културе, чији је крајњи циљ успостављање мреже односа међу најеминентнијим установама ове врсте у наше две земље.

• Имате ли своје уметничке "фаворите" у Србији?

– Нажалост, сувише сам запослен да бих стигао да пратим све што ме занима, па морам да се определим за оно што ми је најближе, а то је савремена уметност. Поред осталог, поспешио сам повезивање директора неколико најважнијих музеја у Италији са онима у Народном музеју, Музеју савремене уметности у Београду и САНУ.

• При крају је пројекат "Италијанске куће", под чијим кровом ће се наћи дипломатски, трговински и културни представници ваше земље у Србији. Када очекујете отварање?

– Надам се, до краја октобра.

• Међу многобројним страним дипломатама у Београду, ви се од почетка мандата издвајате својом уздржаношћу у јавним изјавама.

– То је питање стила. Више волим да будем "тихи савезник" него да делим политичке коментаре и савете. Верујем да је Србија зрела и способна да сама доноси одлуке о својој будућности. Надам се да ће влада и све политичке снаге у Србији успети да нађу равнотежу и очувају нерве у суочавању са тренутним изазовима, као што су односи са Бриселом, Хаг и будућност Косова.

• Да ли то значи да треба да чувају нерве зато што их са свих страна притискају за независност Косова?

– Није тајна да је независно Косово једна од опција за коју се залажу многи актери. Италија по овом питању нема унапред одређен став, већ се залаже за такво решење које ће бити и у интересу Србије, њене стабилности и олакшаних, а не сложенијих, односа са међународном заједницом.