Неће против краљице

Овогодишњу алтернативну божићну поруку коју британска независна телевизија "Ченел фор" емитује већ 13 година, као контрапункт традиционалном краљичином обраћању, упутиће муслиманка носећи никаб – мараму која потпуно покрива лице, остављајући само узак прорез за очи. Међутим, 33-годишња наставница приватне исламске школе у Лестеру, која је почетком месеца потписала уговор са продуцентима, одустала је пре неколико дана због жестоких притисака којима је била изложена.

Намера Хадије Рават (33), британске држављанке пореклом из Зимбабвеа, била је да се у шестоминутном говору осврне на полемику која је доминирала у целом свету протекле године, а подстакнута је изјавом бившег шефа британске дипломатије Џека Строа да жене које носе вео отежавају комуникацију и доприносе самоизолацији.

Хадија носи никаб последњих десет година, откако се удала, и, насупрот мишљењима да он симболизује женску подређеност, она верује да им даје моћ јер их ослобађа притисака модних трендова. Намеравала је да својих шест минута искористи да упути позитивну поруку која би представљала мост између супротстављених страна.

Хтела је, између осталог, да брани право жена да се покривају ако желе, али каже да је устукнула, изненађена публицитетом који је сама најава емитовања изазвала. Осим тога, трпела је критике и унутар своје заједнице и изван ње, пренео је лондонски "Телеграф".

Критике и претећа писма

Њене искрене намере угушили су, према наводима штампе, високи представници муслиманске заједнице у Британији који су сматрали да "није њено да прича о исламу". Према неким другим изворима, добијала је претећа писма од немуслимана који су је оптуживали да покушава да засени краљицу, иако је она сама говорила да нема намеру да гледа себе (порука се снима унапред) већ, као прави британски патриота, Елизабету Другу.

"Ченел фор", који за провокативну алтернативну божићну поруку "бира личности које немају често прилике да се њихов глас чује", нашао се на удару критика да избором муслиманке насупрот поглавару енглеске цркве изазива још већу контроверзу.

Иако је Хадија хтела да говори о праву жена да саме изаберу да ли ће носити вео, који, по некима, прописује Куран, а, по другима, уопште није верско обележје, ово питање је одавно изашло из оквира женских права и прешло на терен политике. Анализирајући образац по којем се питање муслиманске женске мараме појављивало у западноевропским државама, француска новинарка Наима Бутелдија закључила је да су политичари покретали ову тему с јасном намером да скрену пажњу с неког горућег проблема.

Афера с велом

Пробни полигон је била Француска у којој се "афера с велом" појавила практично ниоткуда, али баш у време када је најављена спорна реформа пензионог осигурања. Захтев да се фереџе протерају са јавних места изнет је у време када је тек нешто више од 1.200 од десет милиона ученица у француским државним школама носило ово обележје. Овој расправи је током 2003. посвећено 1.280 чланака у домаћим листовима, а реформи социјалног осигурања, због које су демонстрирале десетине хиљада људи – само 478, навела је француска новинарка у чланку који је написала за лондонски "Гардијан", уз закључак да "што више владе и медији потхрањују хистерију око вела, паневропска исламофобија је све јача, јер политичари траже жртвеног јарца за социјалне проблеме и изговоре којима ће оправдати ’рат против тероризма’".

У Холандији је предлог да се бурка (која покрива цело тело) и вео забране изнела министарка за имиграцију Рита Вердоник, чија се партија борила за сваки глас на крајњој десници. Таква забрана би се односила на само сто жена.

Хадија Рават је хтела да каже да, ако се друштво бори да нико не сме да натера жене да навуку вео онда мора да се бори да нико не сме да је натера да га скине, какви год да су мотиви. Мада је много пута јавно износила свој став, коментаришући, на пример, изјаву Џека Строа као уназађивање најбољих британских вредности, овог пута је одустала.