Neće protiv kraljice

Ovogodišnju alternativnu božićnu poruku koju britanska nezavisna televizija "Čenel for" emituje već 13 godina, kao kontrapunkt tradicionalnom kraljičinom obraćanju, uputiće muslimanka noseći nikab – maramu koja potpuno pokriva lice, ostavljajući samo uzak prorez za oči. Međutim, 33-godišnja nastavnica privatne islamske škole u Lesteru, koja je početkom meseca potpisala ugovor sa producentima, odustala je pre nekoliko dana zbog žestokih pritisaka kojima je bila izložena.

Namera Hadije Ravat (33), britanske državljanke poreklom iz Zimbabvea, bila je da se u šestominutnom govoru osvrne na polemiku koja je dominirala u celom svetu protekle godine, a podstaknuta je izjavom bivšeg šefa britanske diplomatije Džeka Stroa da žene koje nose veo otežavaju komunikaciju i doprinose samoizolaciji.

Hadija nosi nikab poslednjih deset godina, otkako se udala, i, nasuprot mišljenjima da on simbolizuje žensku podređenost, ona veruje da im daje moć jer ih oslobađa pritisaka modnih trendova. Nameravala je da svojih šest minuta iskoristi da uputi pozitivnu poruku koja bi predstavljala most između suprotstavljenih strana.

Htela je, između ostalog, da brani pravo žena da se pokrivaju ako žele, ali kaže da je ustuknula, iznenađena publicitetom koji je sama najava emitovanja izazvala. Osim toga, trpela je kritike i unutar svoje zajednice i izvan nje, preneo je londonski "Telegraf".

Kritike i preteća pisma

Njene iskrene namere ugušili su, prema navodima štampe, visoki predstavnici muslimanske zajednice u Britaniji koji su smatrali da "nije njeno da priča o islamu". Prema nekim drugim izvorima, dobijala je preteća pisma od nemuslimana koji su je optuživali da pokušava da zaseni kraljicu, iako je ona sama govorila da nema nameru da gleda sebe (poruka se snima unapred) već, kao pravi britanski patriota, Elizabetu Drugu.

"Čenel for", koji za provokativnu alternativnu božićnu poruku "bira ličnosti koje nemaju često prilike da se njihov glas čuje", našao se na udaru kritika da izborom muslimanke nasuprot poglavaru engleske crkve izaziva još veću kontroverzu.

Iako je Hadija htela da govori o pravu žena da same izaberu da li će nositi veo, koji, po nekima, propisuje Kuran, a, po drugima, uopšte nije versko obeležje, ovo pitanje je odavno izašlo iz okvira ženskih prava i prešlo na teren politike. Analizirajući obrazac po kojem se pitanje muslimanske ženske marame pojavljivalo u zapadnoevropskim državama, francuska novinarka Naima Buteldija zaključila je da su političari pokretali ovu temu s jasnom namerom da skrenu pažnju s nekog gorućeg problema.

Afera s velom

Probni poligon je bila Francuska u kojoj se "afera s velom" pojavila praktično niotkuda, ali baš u vreme kada je najavljena sporna reforma penzionog osiguranja. Zahtev da se feredže proteraju sa javnih mesta iznet je u vreme kada je tek nešto više od 1.200 od deset miliona učenica u francuskim državnim školama nosilo ovo obeležje. Ovoj raspravi je tokom 2003. posvećeno 1.280 članaka u domaćim listovima, a reformi socijalnog osiguranja, zbog koje su demonstrirale desetine hiljada ljudi – samo 478, navela je francuska novinarka u članku koji je napisala za londonski "Gardijan", uz zaključak da "što više vlade i mediji pothranjuju histeriju oko vela, panevropska islamofobija je sve jača, jer političari traže žrtvenog jarca za socijalne probleme i izgovore kojima će opravdati ’rat protiv terorizma’".

U Holandiji je predlog da se burka (koja pokriva celo telo) i veo zabrane iznela ministarka za imigraciju Rita Verdonik, čija se partija borila za svaki glas na krajnjoj desnici. Takva zabrana bi se odnosila na samo sto žena.

Hadija Ravat je htela da kaže da, ako se društvo bori da niko ne sme da natera žene da navuku veo onda mora da se bori da niko ne sme da je natera da ga skine, kakvi god da su motivi. Mada je mnogo puta javno iznosila svoj stav, komentarišući, na primer, izjavu Džeka Stroa kao unazađivanje najboljih britanskih vrednosti, ovog puta je odustala.