Могло је и без суда

Споразумно решење овог спора било би најбоље за све; нудио сам га, али није прихваћено – тврди Срба Илић, власник америчке компаније "Униворлд холдингс", који је у мају 2003. за 5,2 милиона долара купио 70 одсто капитала туристичке агенције "Путник". Агенција за приватизацију је Илићу у јулу прошле године саопштила да је раскинула купопродајни уговор, јер он није испуњавао прихваћену обавезу да до краја јуна 2008. уложи 44,3 милиона долара.

Спор између "Путника", Агенције за приватизацију и Србе Илића, на његов захтев, дуже од годину дана чека расплет пред Међународном арбитражом у Паризу, а за то време предузеће све више тоне у дуговима, запослени не примају плату и брину за своју будућност.

Илић у разговору за "Политику" каже да је све давно могло да буде решено и без Међународне арбитраже, "било поравнањем, било преносом уговора другој компанији", да је постојала "добра воља надлежних", мислећи пре свега на Агенцију и Министарство привреде.

– Таква решења већ дуго предлажем, али су сва моја писма директору Агенције за приватизацију и министру привреде остала без одговора – тврди Илић.

О случају "Путник" и о америчком бизнисмену српског порекла Срби Илићу писано је много, углавном негативно и необјективно, каже он, па би јавност требало да сазна "да постоји и друга страна приче". Он изражава жаљење што је до овог спора дошло, јер штети угледу Србије како код странаца као потенцијалних инвеститора, тако и међу припадницима наше дијаспоре.

Илић подсећа да је "Униворлд холдингс" у поступку приватизације купио "Путник" у мају 2003. а нишки "Србијатурист" у септембру исте године.

– По основу те куповине , "Униворлд холдингс" је до сада у Србију уложио више од 21 милион долара – истиче Илић. –  То је једна од највећих америчких инвестиција у Србији и највећа, како ми кажу, инвестиција од стране наше дијаспоре. Уместо да постане прича која би мотивисала на хиљаде наших људи из света, она је претворена у агонију која је нанела, и још наноси, огромну штету и страном инвеститору, и купљеним фирмама, и јавном интересу.

Илић указује да постоји званични налаз ревизорске фирме КПМГ, са чијим се избором сложила Агенција, да је "Униворлд холдингс" своју обавезу инвестирања за прву годину у потпуности извршио. Међутим, Агенција је то оспорила. У августу 2004. године Агенција је наплатила гаранцију "Униворлд холдингса" од 2,2 милиона долара и тиме је неминовно почео спор и престало даље спровођење Уговора.

 – Главни разлог због којег Агенција није признала инвестицију у првој години јесте оспоравање вредности брода "Сирона", иако је његову вредност професионално проценила реномирана фирма "Дилоит и Туш", а потврдио је и КПМГ – додаје Илић. – Агенција је зауставила даље инвестиције због вредности брода "Сирона" од 2,3 милиона долара, што је само пет одсто укупно уговорених инвестиција. Предложио сам да од 44 милиона долара улагања, 29 милиона, односно 70 одсто,  буде у бродовима. Али, то је било немогуће док се не рашчисти неспоразум поводом "Сироне".

Због тога, каже Илић, Србија је једина подунавска земља која нема белу флоту, а Београд једини европски град на Дунаву и Сави који нема бродове за разгледање града са река. Поређења ради, Будимпешта има 50 таквих бродова и годишње од туризма убира више од три милијарде евра. У лето 2003. године, кад је "Сирона" дошла у Београд, Будимпешта је имала 40 бродова. Три године касније добила још десет "белих лађа".

Несуђени власник "Путника" тврди да он није оштетио државу куповином овог брода зато што га је платио мање него што је процењен.

– Када ми је постало јасно да нећу моћи да задржим "Путник", па макар још уложио и 100 милиона долара, понудио сам Агенцији за приватизацију да дозволи пренос купопродајног уговора некој другој фирми. То је, иначе, дозвољено по уговору, али уз сагласност Агенције. Јавило се више фирми, спремних да преузму сва права и обавезе из уговора и да дају Агенцији све потребне гаранције. Оне би се нагодиле са "Униворлд холдингсом" тако да то Агенцију не би ништа коштало. Међутим, Агенција није дозволила пренос уговора, а није одговорила ни на понуђено поравнање.

Илић тврди да је Агенција конфисковала "Путник", примењујући закон који је донет готово две године после потписивања Уговора о куповини "Путника". То није само кршење Уговора, који изричито каже да је за све неспоразуме искључиво надлежна Међународна арбитража, већ је противно Закону о страним инвестицијама, који штити стране улагаче од ретроактивне примене нових закона штетних по страног инвеститора.