Великим корацима у – напредак

У односу на друге европске градове, Москва није много стар град. Први пут се помиње 1147. године, а оснивач јој је Јуриј Долгоруки, кнез ростовско-суздаљски и кијевски. Грађевинско наслеђе је у пожарима и ратовима уништавано, али много шта је и преостало. Да није било организованог рушења у време Октобарске револуције, нарочито цркава, архитектонско наслеђе било би још богатије.

И после Другог светског рата су прављени радикални урбанистички захвати. Тако је на улазу на Црвени трг, поред робне куће ГУМ, срушена једна црквица, а одмах до ње и стара двострука капија, како би се обезбедио пролаз колонама за време војних парада. Оба објекта су деведесетих година поново изграђена. У оквиру зидина самог Кремља срушене су старе зграде на чијем месту је подигнута конгресна палата са 5.500 седишта.

За толико делегата из целог Совјетског Савеза требало је обезбедити и смештај, па је одмах испод Црвеног трга уништен један блок да би ту од 1964. до 1967. био саграђен хотел „Русија” са 4.000 лежаја. Сада је и тај хотел срушен и гради се нови који ће се боље уклапати у окружење. То се десило и са хотелом „Интурист” на почетку луксузне Тверске улице, који је саграђен у модерном стилу почетком шездесетих година, а сада је на његовом месту подигнут хотел „Риц”, чији се изглед боље уклапа у ову репрезентативну улицу. Манастир на обали реке Москве срушен је и на његовом месту је саграђен велелепни храм Христа Спаситеља у знак захвалности за победу над Наполеоновом војском.

После револуције, 1931. године, храм је разорен и започета је изградња највише зграде на свету – Дома совјета. Градња је започета и прекинута, па је то место искоришћено за комплекс отворених базена. Деведесетих година на месту базена кренуло се са изградњом реплике храма Христа Спаситеља и он је завршен за шест година и освећен 2000. године.

За то време број становника Москве се увећавао и, сем репрезентативних зграда, грађени су и стамбени блокови од неомалтерисане опеке, звани „стаљинке”, у којима је по неколико породица живело у малом заједничком стану. Тада су у Русији биле атракција жвакаће гуме, хемијске оловке и најлон чарапе, а Југославија је била сањани Запад. Још само пре десет-петнаест година у трговинама су продавачице користиле дрвене рачунаљке са куглицама на жици (абакус) за обрачунавање купљене робе и враћање кусура.

Последњих година Русија се динамично мења, а у Москви су те промене најинтензивније. Мењају се и сами Руси. Бизнисмени и јапији видљиви су на сваком кораку.

(/slika2)Руси путују као пословни људи и као туристи у све делове света, а многи су се иселили у САД, Енглеску, Дубаи, на Кипар, Малту… Истовремено, у Москви и Русији живе људи са Запада који се ту баве бизнисом. Често су они у управним одборима руских компанија и уредништвима домаћих новина. За Русе узор начина живота више није Запад, него само и једино Америка. Руски квас је потиснут, али је зато кока-кола преплавила Русију. И Срби су са својим представништвима и својим бизнисом присутни у Русији, али то више није онај обим посла, онај значај и углед који је имала Југославија.

Граде се нови путеви на земљи, под земљом, над земљом, најновији и најскупљи аутомобили се возе улицама Москве, а загушеност у саобраћају је таква да се свакодневно колоне аутомобила крећу метар по метар. Разгранавају се линије метроа, отварају се нове метро-станице, које не личе на оне богато декорисане, саграђене пре Другог светског рата, и уводе се модерније композиције вагона. Раније је постојао велики проблем за оне који треба да стигну на аеродром, јер се због гужви у саобраћају никада није могло предвидети колико је времена потребно за то. Сада је и то решено, уведен је модеран воз „Аероекспрес”, који за 35 минута стигне од Белоруске железничке станице до аеродрома Шереметјево.

Архитектура Москве сада је другачија и нове зграде више нису типичне за Русију. Сем седам „стаљинки”, високих шпицастих зграда, које су карактеристичне за период после Другог светског рата, Москву сада надвисују облакодери саграђени по најсавременијим технологијама и високи више стотина метара.

Нови пословни центар на Красној Пресњи – Московски сити, када буде завршен, личиће на Чикаго, Хонгконг или Шангај. Тржни центри већине светских трговинских компанија, са најквалитетнијом и најскупљом робом, ничу на све стране. Стамбена изградња такође је веома динамична. Око Москве, са спољне стране московског кружног пута (МКАД), саграђена су многобројна нова насеља, а и у самом граду подижу се стамбене зграде лепих архитектонских решења и квалитетне градње. Цена у таквим зградама је од 5.000 до 8.000 долара по квадратном метру, а у Тверској улици достиже и 25.000 долара. Град се шири, расте у висину, повећава се број становника, уводе се нове технологије, отварају се нова радна места. Зато је Москва постала један од најскупљих градова на свету.

Сиромаштво на улицама Москве сада се мање примећује. Доскора су се на све стране, по улицама и на улазу у метро, видели стари људи и младићи, инвалиди из ратова, како просе. То је сада мање присутно, а богатство и луксуз су све уочљивији, па није неуобичајено у излогу видети штофани капут који кошта 10.000 долара. Рускиње су одувек имале лепе бунде, па ни у овим временима не заостају са том скупом и клими прилагођеном модом.

Војин Рељин