Поштуј робота свог
Месе колаче, негују болеснике. Лају, траже да се чешкају и изводе у шетњу грејући усамљена срца презапослених Јапанаца. Одавно су заменили људе на пословима у рудницима, постројењима где се ради са опасним материјама, дубоко на дну мора. Ангажују се као радници обезбеђења на метро станицама, раде на рецепцијама. Одскора замењују учитеље по школама. У Јапану се нико није зачудио када је на модној ревији тамошњег познатог креатора по писти прошетала менекенка-робот.
Према подацима Међународне федерације за роботику, Јапан је адреса готово трећине свих индустријских робота који се користе у високо развијеним државама. Односно, половина свих машина, чија је улога да замене људе јесу произведене и користе се у овој азијској држави.
У сегменту индустрије, према подацима исте федерације, 10.000 запослених Јапанаца ради са 320 робота, док је тај однос, на пример, у Немачкој 148 машина на исти број запослених, у Америци између 50 и 80…
Интересантан је податак да је ова земља, са скоро 130 милиона становника, одредиште половине светски најцењенијих стручњака роботике и према неким проценама у Јапану их живи и ради више од 2.000. Толика концентрација стручњака једне области мало се среће у било којој другој сфери.
Такође, готово све домаће компаније – „Сони”, „Мицубиши”, „Хонде”, „Тојоте”, „Нец” корпорације – имају линије за производњу робота. Онда не чуди да осим индустријских и сервисних, све више се праве и на тржишту примену налазе роботи чија улога у друштву није толико битна. Једноставно, направљени су да забаве, обављају тривијалне кућне послове...
Познаваоци љубави и традиције Јапанаца према роботима сматрају да је претеча технички савршених и све више налик самим људима, у облику хуманоидних робота из 21. века, била лутка настала у 17. веку „каракури нинџо” (karakuri ningyo).
Дрвене и од порцелана механичке лутке биле су толико успешно прављене да су могле да носе шољицу чаја у рукама и да не проспу течност. Сама реч каракури означава трик уређај или нешто што може да изненади, а нинџо као нешто што означава и ствар, тј. лутку или само облик.
Ри Накамура, са Васеда универзитета, како је појаснио јапанским листовима, сматра да би узрок љубави према роботима требало тражити у још увек распрострањеном анимизму, веровање да неживе ствари поседују менталне процене сличне људским и да имају дух. На исти начин посматрамо роботе. Одговорни смо према његовом духу, осећамо како морамо да бринемо и поштујемо га.
И роботичар Масахир Мори, према писању „Чикао трибјуна” сматра да се у Јапну верује како после стварање нечега ваше срце прелази у ту ствар.
Ипак, економска криза утицала је да се производња и продаја прошле године не захуктају. Према речима Тошија Тоија, из „Сонијеве” дигиталне креативне лабораторије, предвиђања су да ће до 2020. године свако од 46 милиона домаћинстава у Јапану имати од једног до три робота!
-----------------------------------------------------------
Сајам
Токио је домаћин највећег светског сајма робота на свету. Сваке касне јесени, тачније крајем новембра и почетком децембра, од 1973, на међународном сајму робота окупљају се многе компаније које производе софистициране машине.
Андријана Цветићанин
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


