Poštuj robota svog

Mese kolače, neguju bolesnike. Laju, traže da se češkaju i izvode u šetnju grejući usamljena srca prezaposlenih Japanaca. Odavno su zamenili ljude na poslovima u rudnicima, postrojenjima gde se radi sa opasnim materijama, duboko na dnu mora. Angažuju se kao radnici obezbeđenja na metro stanicama, rade na recepcijama. Odskora zamenjuju učitelje po školama. U Japanu se niko nije začudio kada je na modnoj reviji tamošnjeg poznatog kreatora po pisti prošetala menekenka-robot.

Prema podacima Međunarodne federacije za robotiku, Japan je adresa gotovo trećine svih industrijskih robota koji se koriste u visoko razvijenim državama. Odnosno, polovina svih mašina, čija je uloga da zamene ljude jesu proizvedene i koriste se u ovoj azijskoj državi.

U segmentu industrije, prema podacima iste federacije, 10.000 zaposlenih Japanaca radi sa 320 robota, dok je taj odnos, na primer, u Nemačkoj 148 mašina na isti broj zaposlenih, u Americi između 50 i 80…

Interesantan je podatak da je ova zemlja, sa skoro 130 miliona stanovnika, odredište polovine svetski najcenjenijih stručnjaka robotike i prema nekim procenama u Japanu ih živi i radi više od 2.000. Tolika koncentracija stručnjaka jedne oblasti malo se sreće u bilo kojoj drugoj sferi.

Takođe, gotovo sve domaće kompanije – „Soni”, „Micubiši”, „Honde”, „Tojote”, „Nec” korporacije – imaju linije za proizvodnju robota. Onda ne čudi da osim industrijskih i servisnih, sve više se prave i na tržištu primenu nalaze roboti čija uloga u društvu nije toliko bitna. Jednostavno, napravljeni su da zabave, obavljaju trivijalne kućne poslove...

Poznavaoci ljubavi i tradicije Japanaca prema robotima smatraju da je preteča tehnički savršenih i sve više nalik samim ljudima, u obliku humanoidnih robota iz 21. veka, bila lutka nastala u 17. veku „karakuri nindžo” (karakuri ningyo).

Drvene i od porcelana mehaničke lutke bile su toliko uspešno pravljene da su mogle da nose šoljicu čaja u rukama i da ne prospu tečnost. Sama reč karakuri označava trik uređaj ili nešto što može da iznenadi, a nindžo kao nešto što označava i stvar, tj. lutku ili samo oblik.

Ri Nakamura, sa Vaseda univerziteta, kako je pojasnio japanskim listovima, smatra da bi uzrok ljubavi prema robotima trebalo tražiti u još uvek rasprostranjenom animizmu, verovanje da nežive stvari poseduju mentalne procene slične ljudskim i da imaju duh. Na isti način posmatramo robote. Odgovorni smo prema njegovom duhu, osećamo kako moramo da brinemo i poštujemo ga. 

I robotičar Masahir Mori, prema pisanju „Čikao tribjuna” smatra da se u Japnu veruje kako posle stvaranje nečega vaše srce prelazi u tu stvar. 

Ipak, ekonomska kriza uticala je da se proizvodnja i prodaja prošle godine ne zahuktaju. Prema rečima Tošija Toija, iz „Sonijeve” digitalne kreativne laboratorije, predviđanja su da će do 2020. godine svako od 46 miliona domaćinstava u Japanu imati od jednog do tri robota!

-----------------------------------------------------------

Sajam

Tokio je domaćin najvećeg svetskog sajma robota na svetu. Svake kasne jeseni, tačnije krajem novembra i početkom decembra, od 1973, na međunarodnom sajmu robota okupljaju se mnoge kompanije koje proizvode sofisticirane mašine.

Andrijana Cvetićanin