Рат тајкуна за Бијељину

Бијељина – Ако потраје оваква разлика у цени горива између Србије и Босне биће опет шверца на велико, констатују на вечерњем мини самиту сеоски аналитичари пограничних послова у Бадовинцима.

Село на самој граници на Дрини некада је био шверцерска мека током рата у Босни и можда још неко време послератне транзиције, када су пушке, цистерне и јагањци утихнули. Ко је тада купио бицикл и возио се преко Павловића ћуприје, тамо-вамо, постао је милионер. Сада нема крупних послова: државе су се уозбиљиле, граница је озбиљна, уведен је ПДВ, па се сећања на товаре бензина и акцизне робе, доба када је Дрина била Рио Пекос, само препричавају међу младићима који су потпуно пацификовани.

Астрономске цене бензина у Србији ипак приморавају момке који су одрастали на легендама српских шпагети вестерна о бахатом и брзом богаћењу да опет готово свакога дана одлазе у Бијељину. Али, нити ће се они обогатити, нити је Бијељина Казабланка на Дрини, епицентар црне берзе. То је град у коме ничу нови хипермаркети, бензинске пумпе и стамбене зграде. Врхунац махинација је када два момка у старог „фићу” ћутљиво и намрштено пуне две канте бензина од по 20 литара.

Испред пумпе „Нешковић”, на улазу у град, ређају се возила са шабачком и сремскомитровачком регистрацијом.

(/slika2)„Нико из околних места више не точи гориво у Србији”, то је општи закључак пензионера поред 37 година старе жуте „бубе”, лепе Катарине, која ради на пумпи, или возача аутобуса, који је довео туристичку туру пензионера из Обреновца. Бензин је у Босни у просеку јефтини за 20 динара по литру и њихова рачуница је логична. На пун резервоар остане им 15 или 20 евра чисте зараде, зависи да ли возе оног „фићу”, „бубу” или „аудија”, па за ту разлику скокну до једног од осам хипермаркета и врате се с пуним кесама.

На пумпи важе све валуте, конвертибилне марке, еври, динари. Ако имате доларе, неће вас послати у мењачницу. Ова субота је, ипак, слаб дан за пумпаџије и трговце. Крај је месеца. Пензионери из Београда су пазарили тек неколико стоних лампи и напунили кесе тоалет папиром.
Добро, да ли је заиста истинита фама да је Бијељина нови Трст за грађане Србије?
Једна од продавачица у ФИС-у, мегамолу без прехране, али пуном јефтиног текстила, школског прибора и опреме за домаћинство, тихо каже:
– Ми живимо од Србије.

Драган Јовановић, менаџер ФИС-овог хипермаркета, чији је власник Перо Гудељ из Витеза, један од босанских богатих велетрговаца, каже да викендом 30 до 40 одсто људи из Србије купује у његовом маркету.

Разлог је једноставан. Магична формула за трговце у Бијељини гласи: „повраћај ПДВ-а”.
– За сваки рачун за робу вреднију од 100 конвертибилних марака, која није акцизна, врши се повраћај новца од 17 одсто. Ако купе нашу потрошачку картицу добију још пет одсто попуста. Дакле, на 100 марака уштеде 22 марке. Зато Ел-Це-Де телевизори иду к’о алва. На једном може да се уштеди 150 евра. Успут људи наточе гориво до врха и ето зараде – објашњава Јовановић. Зато је паркинг испред ФИС-а испуњен до последњег места. Јовановић тера конобара да нам покаже пицу од 3,5 марака (око 175 динара).

– То има само у Бијељини – тврди он.

Он, ипак, сматра да је концентрација оволико хипермаркета у једном граду сулуда. Одмах поред ФИС-а је београдски „Макси”. Паркинг полупразан. Или полупун, како хоћете.

У Бијељини влада још једна фама – да су производи из Србије овде много јефтинији. За кекс „плазму” од 150 грама, то је тачно. У „Максију” Мирослава Мишковића у Београду она кошта 75,90 динара. У бијељинском је – 1,35 конвертибилних марака (око 67 динара). И јаја су јефтинија у бијељинској експозитури најбогатијег Србина: 10 комада, „премија А”, кошта 2,09 км (око 104 динара), док у „Максију” у Београду, она стају – 122,90 динара.
Али, зато је „Имлеков” јогурт „кравица” у бијељинском „Максију” скупљи (око 98 динара), за разлику од Београда (79,90 динара). Исто важи за „Виталово” уље. У Бијељини је око 105 динара, у Београду – 87,5.

За купце из Србије у Бијељини се заправо води прави рат регионалних трговачких босова. Комбинацијом цена, негде више, негде мање, покушавају да привуку осиромашене грађане преко Дрине, успут их збуњујући различитим комбинацијама. Колико год људи мислили да ће проћи јефтиније, када плате рачун, само ће један профитирати. Онај с друге стране касе.
Менаџер „Интерекса”, француског трговачког ланца, свестан је тога када прави анализу такозваних психо-артикала, неопходних производа за преживљавање. „Интерекс” слови за најјефтинији мол, а конкуренција покушава да га поткопа причом да је главни заступник за БиХ Бакир Изетбеговић, син Алије Изетбеговића.

– То није тачно, али мислим да грађанима то и није важно. Важно им је да прођу јефтиније. И да им се врати ПДВ.

Случај „Интерекса” потврђује основно трговачко правило да с ценама нема ама баш никаквог правила. Иако, чим уђете у Бијељину, слушате ово: „У ФИС за гардеробу, у ’Интерекс’ за клопу”, видећете да је кекс „плазма” од 150 грама скупљи од оног у бијељинском „Максију”, а јефтинији од београдског – кошта, баш, негде између – око 72 динара.

Ако је једна од фама о Бијељини неоспорна, то је она да је овај град трговачки Еледорадо бивше Југославије. Пре нешто више од две недеље, Бијељина је добила нов хипермаркет „Робот”. Његов власник је Селвер Оруч, један од главних финансијера СДА, а отварању је присуствовао и Мићо Мићић, начелник општине Бијељина.

Следеће недеље у Бијељину стиже још један крупан регионални играч. Најбогатији Хрват Ивица Тодорић отвара супермол. Тако ће тајкуни свих народа и народности бити на окупу, у кругу од неколико километара: Мишковић, Тодорић, као и најбогатији Словенац Мирко Туш, који је већ отворио истоимени хипермаркет поред „Интерекса”. Уз босанске новобогаташе, Оруча и Гудеља, тим је комплетиран.

Александар Апостоловски