Сјај римске провинције

Овогодишња сезона археолошких ископавања на локалитету римског града Виминацијума код Пожаревца донела је сензационално откриће златног накита који по лепоти достиже највише домете античког златарства 3. и 4. века.

Директор ископавања на локалитету Виминацијум др Миомир Кораћ изјавио је да је накит пронађен у једној од гробница виминацијумске некрополе која се ископава деценијама и до сада је "обрађено" око 14.000 гробова.

Кораћ је подсетио да колекција златног накита, нађеног на овом локалитету, који обухвата римски војни логор и град, који је у 3. и 4. веку био престоница римске провинције Горња Мезија, броји више од 700 предмета и додао да огрлица, камеја, пар минђуша и прстен који су сада пронађени надмашују по лепоти све што је у Виминацијуму откривено.

На огрлици, састављеној од 167 бисера, висио је масивни златни медаљон у чијем је средишту камеја достојна да се нађе у свакој антологији светске уметности.

На плавом драгом камену је лик младе девојке од слоноваче, а оквир медаљона је заталасана златна трака која асоцира на цветни венац.

Кораћ није децидирано одредио старост медаљона, али мисли да је израђен средином 3. века, вероватно у некој од најбољих радионица Александрије, које су у то време биле равне римским.

Други изузетан проналазак су златне минђуше које по лепоти израде завређују посебну пажњу. У централном квадратном пољу су зелени драгуљи, а окружују их зракасто златне нити.

Целокупан "инвентар" гроба указује да је ту сахрањена женска особа високог рода а, према речима Кораћа, у непосредној близини је пронађена камена надгробна стела с натписом од три реда који тек треба да буде дешифрован, јер је доста оштећен. Препознато је име које би могло да буде Јулија Клаудија која је, можда, била власница ових прелепих украса.

О значају покојнице говори и то да је гроб озидан циглама иако нису нађени трагови зидног сликарства, што је у Виминацијуму чест случај када су гробови ове категорије у питању. Остаци скелета су веома оштећени тако да се за сада не може говорити  о старости покојнице.

Кораћ сматра да су лоцирали део некрополе резервисан за богате становнике Виминацијума, јер је већ омеђен део резервисан за сиротињу, што се дало препознати по скромном гробном "инвентару".

Значајан податак са стручне тачке гледишта јесте да су археолози омеђили целу некрополу која је била далеко већа него што се првобитно претпостављало, што мења слику о броју становника Виминацијума, а то значи и о његовом месту у Римском царству.

Град је захватао површину од 450 хектара, најуже језгро је било око 220 хектара, а некропола "покрива" 600 до 700 хектара. До сада је откопано једва пет до седам одсто површине некрополе, чији је велики део испод данашње термоелектране Костолац.

Након открића ове гробнице то подручје Виминацијума је добило полицијски надзор 24 сата јер постоји страх од најезде "археолога аматера" који су иначе права пошаст на нашим археолошким локалитетима.

Претходна значајна открића на локалитету овог римског центра до којих се дошло протеклих неколико година пре свега су имала уметнички и историјски значај, као што су остаци јединог познатог аквадукта на територији Балкана, затим, вероватно, остаци царског маузолеја и неколико гробница које су биле опљачкане још у античко доба али су остале прелепе фреске на зидовима које представљају бисере зидног сликарства позне антике.

Кораћ је нагласио да је важно што сва ова открића мењају нашу представу о значају града у периоду када се центар моћи царства премештао из Рима на исток.